Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у четврту недјељу Часног поста – Средопосну, посвећену Светом Јовану Лествичнику, 3. априла 2022. године, Свету Архиерејску Литургију у цркви Светог архангела Михаила, у Андријевици.
Саслуживали су: протојереј-ставрофор Боро Врховац, парох андријевички, протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски и јереј Миленко Ралевић, парох трепачки, уз молитвено учешће вјерног народа.
Сабранима се јеванђељском проповједи обратио Преосвећни Епископ Методије, тумачећи ријечи из прочитаног Светог Јеванђеља, које говори о дјетету, које је мучио дух и оцу његовом, који кољенопреклоно моли Господа за оздрављење.
„Дохвативши ноге Исусове кумио је и молио да се син његов исцијели. Пита Исус њега од кад се то дешава, а овај одговара да га од дјетињства демон ломи, баца у ватру и воду, и каже: Па, ако можеш, помози, смилуј се на нас. На то његово родитељско – ако можеш, Господ одговара својим ако можеш и каже му: Па, ако можеш ти вјеровати, онда је све могуће ономе који вјерује“.
„Тиме нам Христос открива велику тајну да помоћ, исцјељење Божје и наклоност Божја не зависи и није никад једнострани акт, оно зависи од вјере онога који иште. Чим је родитељ схватио, јер је видио маловјерје којих је Господ разобличио њега и ученике своје, зато је рекао: Докле ћу с вама бити, дакле, кад је видио да то зависи од његове вјере, а схвативши да је његова вјера мала, да он, у ствари, и сумња, него је дошао у очајању, да макар и то покуша, схвативши да то највише од његове вјере зависи, а схвативши да Бог, Који исцјељује немоћи и Који је свемогућ, може исцијелити његов недостатак вјере, он каже: Господе, помози моме невјерју, ево, вјерујем, али помози мом невјерју“, бесједио је Владика.
И онда, додао је Владика, дешава се то велико чудо.
„Никад то није само с једне стране, да Господ искорачује према нама ако ми не кренемо према Њему, не остављамо Му простора да Он дјелује. И, кад су Га питали Његови ученици зашто они нијесу могли исцијелити Он каже: Овај се род изгони само молитвом и постом. То значи, не само постом као смиривањем тијела, него и молитвом – смиривањем мисли, помисли, жеља. Једнако је битно, као смирити тијело и не огрезнути у тјелесним страстима и уживањима, толико и још је битније да човјек душевне страсти искорјени из срца свога, јер ће Господ само у спремном, чистом простору људског срца доћи, настанити се и чинити чудеса“, поучавао је Његово Преосвештенство.
То је порука коју Христос, овим јевађељским одломком, упућује свима нама од времена кад је Он проповједао до данашњег дана.
„И нама овдје који смо се сабрали, па до краја свијета и вијека. Ако не исцијелимо своје унутрашње, душевне слабости, мржњу, сплеткарење, гњев, оговарање онда нећемо оставити простора Богу да дјелује. А вјера није само моћ да исцјељује наше недуге, него она треба, прије свега, да буде спремност да идемо онамо куда Господ жели да идемо, куда нас Он позива. Онда ће се десити највећа чудеса“.
„Да нас Господ помилује, и оснажи и укријепи да и ми имамо вјере и да схватимо да увијек морамо оставити простора за Његово дјеловање, а кад ми кренемо једним кораком према Њему, Он ће нам кренути у сусрет и десиће се чудо“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Вјерници, који посте Васкршњи пост, а који су се припремали постом, молитвом и исповјешћу, приступили су Светом Причешћу.
