На празник Преподобног Јакова Исповедника, у Недељу Средопосну, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља и појање Црквеног хора „Свети Јоаким и Ана“ под управом др Габријеле Вучај.
„Верујем Господе, помози моме неверју“- крик оца ђавоиманог младића, који бележи Свети јеванђелист Марко (Мк 9, 17-31), крик је читавог човечанства, свих синова и кћери Адамових. То је уједно и пут, којим треба да идемо да бисмо били спасени и добили благодат Божју, која је свуда око нас, а којој смо ми сами препрека својим грехом и својим неверјем, казао је Епископ Исихије у литургијској проповеди заснованој на јеванђељском одломку Недеље Средопосне у обреновачком храму. Вера је пут ка Господу, али она мора да буде активна и делатна, те спојена са добрим делима, делима благочешћа, а пре свега са постом и молитвом. У данашњем јеванђељу видимо Господа како иде по Јудеји, исцељује и врши Своју проповед и Своје мисионарско дело, ради кога је дошао да нам се објави, да буде са нама и да можемо да општимо са Њим као са личношћу, као са једним од нас. Када му се за помоћ обраћа отац ђавоиманог детета, Господ изговара благи укор „роду неверном“. На први поглед нејасно је на кога се ове речи односе у тренутку изговарања. Али, сагледано до данашњих дана, тај прекор Господ упућује не само једном човеку или једној врсти људи. Упућује га и младићу, који је засигурно живео у греху, оцу који није имао чврсту веру и онима који су покушавали да га исцеле, апостолима Својим, свима около који су чекали исход, нечистим дусима…
Свако од нас треба да се запита:“Нисмо ли и ми ти којима се Он обраћа као роду неверном“? Да ли и ми имамо вере, да ли смо слични овом оцу, који тражи исцељење, али не верује довољно у Господа? Зато имамо страдања у својим животима и не можемо да помогнемо себи и онима које волимо – указао је Епископ Исихије. Овај човек доводи сина и не може се рећи да је неверан, јер се труди читавог живота да помогне свом детету да му пружи исцељење.
Сви верујемо, јер две вере постоје. Вера дубинска, која је део наше природе Богом саздане. Нажалост, искористивши слободу на погрешан начин и препустивши се слабостима и греху, ми ту природну веру потамнимо у себи и она остаје у нашим дубинама, али не може да исплива у нашој свести и пројави се у нашем размишљању и деловању. Та друга вера свима нама недостаје, вера активна, која показује да верујемо и која чини дела вере- објаснио је ваљевски архијереј.
„Верујем Господе, помози моме неверју“ својеврсна је молитва коју сви треба да изговарамо кад осећамо мањак вере, када осећамо да тонемо и када не можемо да се поуздамо у Господа у својим страдањима, посаветовао је Владика Исихије.
Данас прослављамо Светог Јована Лествичника, великог учитеља вере, кога нам Црква предлаже као учитеља побожности, утеху и охрабрење. Његова књига „Лествица“, истакао је Владика Исихије, после Светог писма једна је од највреднијих књига духовног живота, у којој он по благодати Божјој излаже пут побожности аскетама његовог доба (6. век) и свим хришћанима до данашњих дана. Свако од нас треба да буде подвижник да би се одупро греху, инерцији и свему што нас одваја од благодати Божје, закључио је Владика Исихије, благосиљајући своју духовну децу.
Сабрање је завршено трпезом љубави, коју је свештенство обреновачког храма приредило у парохијском дому.
Извор: Епархија ваљевска
