Пете недеље по Васкрсу, у дану који је у календару Српске Православне Цркве посвећен изданцима нашег рода који су у различитим периодима страдалне нам историје положили свој живот за Христа Господа: Теодору Вршачком, Вукашину Клепачком и Светом Викентију и свим мученицима Сурдуличким, као и Пећкој икони Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије предводио је литургијско сабрање у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање Црквених хорова „Хаџи Рувим“ и „Емануил“ са диригентима Милицом Степановић- Бабамилкић и Вањом Урошевић.
По благослову Епископа Исихија, литургијско слово упутио је свештеник Дејан Трипковић. Ослоњен на данашње одломке Светог јеванђеља (Јн 9, 1-38) и Дела апостолских (16, 16-34), он је указао на различитост судбина људи различите сталешке припадности, којима је заједнички проблем онај који се тиче греха, погледа на свет и смисла живота. Наиме, јеванђељски одломак говори о човеку који је слеп од рођења, те ускраћен за доживљај свих овоземаљских красота, до тренутка у коме му Господ Христос дарује вид. Тај чин, указао је јереј Трипковић, наилази на питање Његових ученика о томе чији је грех узрок слепилу. Господ одговара да нема говора о сагрешењу, већ о пројави дела Божјих. Такође, овом приликом видимо и знатижељу окружења, питања и прекоре фарисеја, који не признају Христа као Сина Божјег, страх родитеља исцељеног младића да посведоче чудо које се догодило…
Поглед младића над којим се догодило највеће чудо, да слеп од рођења прогледа, је једини исправан поглед. Једино што ми као хришћани можемо да прихватимо и доживимо, а то је да је Христос Спаситељ света, да верујемо у Њега као Спаситеља света. Услов да се буде хришћанин у првим вековима био је да онај који прилази Цркви, чија је глава Син Божји, исповеди да је Он Син Божји. Када се причешћујемо телом и крвљу Његовом, ми исповедамо да је то заиста тело и крв Његова, да је заиста Син Божји- рекао је отац Дејан Трипковић.
Говорећи о догађају из Дела апостолских, илити жени „која је имала дух погађачки“ и којег Свети апостол Павле истерује из ње, због чега апостоли бивају изведени на трг, ишибани и утамничени, беседник је указао да се дешава потрес на земљи, који изазива страх код тамничара. Апостоли га теше и позивају да се радује, јер је постао хришћанин.
Радујмо се и ми вером ових људи- слепог од рођења, кога је Син Божји исцелио и коме је живот после тога постао другачији, јер је и свој духовни вид оживео. Такође, вером човека тамничара, који је ревновао за свој народ и законе за које је мислио да су важни, али је променио свој поглед на свет и постао хришћанин, када је упознао Сина Божјег. Велика је ствар бити хришћанин и велико име назвати се хришћанином да је тешко одрећи се тога. Многи су дали своје животе за веру и пролили крв за веру у првим вековима, а и данас многи страдају- поручио је свештеник Дејан Трипковић и позвао верни народ да се и данас радује и верује у победу љубави, победу живота над смрћу.
Приликом Свете Литургије више верника, посебно оних најмлађих, је примило Свету тајну причешћа.
Извор: Епархија ваљевска
