Нови број часописа “Каленић” отвара беседа Светог Лава Римског на Педесетницу, коју је са руског језика превео Небојша Стевановић, студент мастер студија Богословског факултета. “Свим вернима добро је познато, љубљени, да данашње празновање треба поштовати у равни са другим посебним празницима и не сумњамо у велико поштовање које приличи овом дану, јер га је сâм Дух Свети осветио изванредним чудом свог дара”, овим речима своју беседу започиње Свети папа Лав Римски.
Примерак часописа у PDF формату
Као прилог црквеној историји, наредни текст односи се на Пети васељенски сабор. Његов аутор је познати професор и доктор црквене историје Владислав Ципин. У његовом осврту читалац се упознаје са основним претпоставкама историје тог времена, али и са важним богословским становиштима везанима за цара Јустинијана и његов спис “Три главе”.
У периоду између празника Васкрса и Духова, Црква је одредила да се једне недеље чита Јеванђеље о Раслабљеном у Бањи Витезди. Један од највећих богослова претходног века произнео је беседу управо о овом јеванђељском зачалу, коју читаоци могу пронаћи у новом броју часописа “Каленић”.
Међу текстовима свештеника Епархије шумадијске, налази се и богословски реферат протојереја Саше Антонијевића прочитан на братском састанку Архијерејског намесништва лепеничког, поводом исповести свештенства 14. април 2022. године. Реферат носи наслов “Велики Четвртак – Дан утемељења Христове Цркве”.
Ове године је штампана збирка приповедака “Кућа у парку” протојереја ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Приказ књиге написао је Саша Трифуновић, професор грчког језика у поменутој Богословији. “Првим читањем књиге, током све уверљивијег саображавања језичког темперамента и осећајног идентитета, стиче се утисак да је поредак прича истекао из хронологије њиховог настајања. Отуда се, у прилог напомени о обједињујућој идеји збирке, вреди изнова наћи пред трима почетним приповестима, и најпре: “Нисам заборавила његове речи. Заправо, више дубину његових осећања”, изговара удовица, закључујући необично одабрану епонимну минијатуру”, пише С. Трифуновић.
Читаоцима је дарован и опис манастира Каленића из пера Григорија Божовића, писца великог броја приповедака и путописа. “Деспотово Калиниће” представља искрен, естетски савршен опис овог манастира, који у себе укључује опис тадашњег стања међу монаштвом у Србији.
Заступљене су и сталне рубрике (Из летописа Шумадијске епархије, службени епархијски део о променама у Епархији и служењима Епископа господина Јована, Дечија страна).
Извор: Епархија шумадијска
