Пневматологија молитвеног богословља

Васцело молитвено богословље Цркве је у ствари благовест Светога Духа ο Богочовеку Господу Исусу Христу и ο Његовом Богочовечанском домостроју спасења — ο Цркви. У Цркви је ради Богочовека Господа Христа све од Духа, као што је то „све“ и од Бога Оца ради Богочовека Господа Христа и Духа Светога. Једном речју, у Цркви све бива: од Оца кроз Сина у Духу Светом. То најбоље показује молитвено богословље Цркве, у свима својим благовестима, од најмањих до највећих. Очигледна је новозаветна стварност: Црква је продужена Света Педесетница кроза све векове и кроза сву вечност.

Дух Свети је у Деви Светој саздао тело Бога Логоса, и тиме ставио Себе у темељ Цркве, у тело Цркве, у тело Богочовека Господа Христа. У „Цркви се Светим Духом точи свака премудрост; отуда благодат Апостолима, страдалнички венци Мученицима и видилаштва Пророцима. Светим Духом даје се сваки добри дар; у Њему све живи и креће се. Светим Духом сагледава се свака светиња, премудрост, јер Он обићује, осуштињује сваку твар ούσιοί πάόαν γάρ κτίσιν = осушчествует бо всјакују твар. Светим Духом бива свако богатство славе; од Њега је благодат и живот свакој твари. Светим Духом свака душа живује — = живитсја, и чистотом се узвишује, сија Тројичним јединством свештенотајанствено — свјетљејетсја Троическим јединством свјашченотајње. Светоме Духу припада животоузрочна вредност; од Њега се свако створење оживотворава, одушетворава, као у Оцу, а уједно и Логосу. Светим Духом држи се све, видљиво и невидљиво.

Као што у телу човековом ништа не бива без душе његове тако и у телу Цркве ништа не бива без животворне душе њене — Духа Светога. Молитвена мисао Цркве богомудро благовести: Светим Духом — богатство богопознања, созерцања и премудрости, јер све светоотачке догмате, сва светоотачка учења Логос открива Духом Светим = всја бо в сем отеческаја вељенија Слово откривает. Бог Логос је перихорисисом сав у Духу Светом и у Оцу; Отац је сав у Сину и у Духу Светом; Дух Свети је сав у Оцу и у Богу Логосу; зато нас молитвена богонадахнута мисао Цркве позива: Богословећи рецимо Светоме Духу: Ти си Бог, живот, љубав, светлост, ум, Ти благост, Ти царујеш вавек. Дух Свети, као Дух Сина — Господа Христа, свима и свему у Цркви је свеопасоносни узрок — всеспаситељнаја вина — πανόωσηκή αίτια. у Цркви се Духом Светим расте „у човека савршена, у меру раста висине Христове“: Духом Светим — обожење свима, благовољење, разум, мир, благослов, отројичење, јер је Он равноделатан са Оцем и Логосом.

Свети Дух је срце сваког бића. Ту истину неуморно благовести молитвена мисао Цркве: Светим Духом све и сва има своје биће: јер је Бог пре свега, Господство свега, Светлост Неприступна, Живот свесвега. Светога Духа моћ је над свима: Њему се клањају Вишње Војске са сваким дахом доњих (= со всјаким диханијем долњим). Светим Духом лију се потоци благодати, који налајају сваку твар ка оживљењу (= ко оживљенију).

Дух Свети даје се вернима ради васкрслога Господа Христа и Његовог неизмерног човекољубља, показаног у васцелом богочовечанском домостроју спасења. Доказ томе је сав живот Цркве кроз векове. Молитвена благовест објављује богочовечанску истину: Господ Христос, васкрснувши Својом властитом силом, даде свима вернима сијање Духа, који одозго тајанствено осењује. Светим Духом свака се твар обнавља (тојест очишћује од греха, обезгрешује), опет хрлећи на првобитно —εϊς τό πρώτον. Светоме Духу припада животодавство и част — живоначалие и част; јер Он, све што је створено, као Бог силом Својом чува у Оцу Сином. Све и сва има живот од Духа Светога. Све знање, савршено и непогрешиво знање ο Богу, даје нам се у Цркви Господом Христом преко Духа Светога: Светим Духом богословље, Јединица Трисвета.

Преподобни Јустин ћелијски