Свештена царска лавра Манастир Светог архангела Михаила – Михољска Превлака код Тивта данас, 26. јула, на Сабор Светог архангела Гаврила прославила је своју славу.
Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Преосвећене господе епископа: диселдорфског и њемачког Григорија и пакрачко-славонског Јована, свештенства, свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља архипастирском бесједом сабранима се обратио Његово преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије, који је честитајући чудесни празник који данас прослављамо – Светога архангела Гаврила, казао да нас прочитана јеванђелска перикопа опомиње на један невјероватан и за нас људе непојмљив догађај о коме говори сам Господ, упозоравајући своје ученике, а преко њих и све нас: Видјех сатану гдје паде с неба као муња.
“Тај догађај у који сви ми вјерујемо, јер вјерујемо у Јеванђеље, вјерујемо Господу, збио се у непосредној близини Божијој. Онај који је био сав обучен у свјетлост и обдарен свјетлошћу, да служи као свјетлост, погордио се и пао је. И многи слаби на које је могао да утиче, а очигледно је био утицајан, су пали”, бесједио је Владика и подсјетио да међу многима који нису пали су нама најпознатији архангели Михаило, Гаврило и други архангели, који су по предању храбро стали и охрабрили све збуњене, и тако спасили читав ангелски свијет.
Као изузетно важно издвојио је чудесну ријеч из Апостола која каже: Шта је човјек, да га се опомињеш, Господе? Учинио си га привремено мањим од анђела. Појаснио је да она у ствари говори о томе да је Син Божји, од самог престола Божијег, од Оца небеског и Духа Светога, дошао у овај свијет и постао човјек.
“До те мјере унизио себе да би, како кажу Свети оци, узвисио човјека и сјео с десне стране Оца у Царству небеском. Зато је за све нас хришћане важно да се увијек сјећамо те драме спасења”, казао је Владика Григорије.
Гледајући лица сабраних, присјетио се ријечи блажене успомене Владике Атанасија, који је говорио да се на лицима људи на Литургији, збива драма спасења:
“Около је све свјетло, све је лијепо, све је чудесно, и море и планине и сунце и небо, али ми стојимо овдје јер нас интересује нешто још више од тога. Интересује нас наше спасење. И зато се на нашим лицима, у нашим срцима, у нашим душама одвија та непрестана драма и борба, непрестана брига, да нам се не догоди да нас неки шеф, као сатана оне који су били око њега или испод њега, превари и да не одемо у најкрајњу таму небића и непостојања”, казао је Епископ, поучивши да нам је зато толико важна та чудесна јеванђелска ријеч шта је човјек, Господе, да га се опомињеш, која нас онда обавјештава да је Син Божји постао Син човјечији и да смо сви позвани да будемо синови Божији, да будемо дјеца Божија.
С друге стране, како је истакао, свјесни смо колико смо нижи од анђела, колико не испуњавамо ријеч коју смо данас чули, да Он слуге своје чини пламеном огњеним:
“Зато смо овдје дошли да примимо Духа Светога, да се подсјетимо на шта смо позвани, да се подсјетимо на велики пад сатанин. А зашто говори Господ ученицима у данашњем Јеванђељу о паду сатане? Па зато што они кажу: Гледај шта смо достигли, духови нам се покоравају, а Он им каже: Немојте тиме да се уздижете, сатана је пао, а да ви нећете пасти. Него се радујте прије свега што су имена ваша уписана у књигу живота.”
Наглашавајући да су сви који су крштени уписани у књигу живота, у књигу бесмртности, као и данас крштени слуга Божији Лазар, Епископ диселдорфски и њемачки је упозорио да се не погордимо ако нам се неко или нешто покорава, или ако се не плашимо, јер једино чиме можемо да се хвалимо у свијету, ако то достигнемо, је да се смиримо пред Богом и будемо усправни као што су били Свети аргангели, међу којима је и Св. архангел Гаврило кога данас славимо:
“Да истовремено увијек имамо ту свијест да је нас људе Господ ,који је привремено унизио себе, мањим од анђела учинио, уздигао да будемо већи од анђела, јер се обукао у наше тијело и осветио и просветио и узнио га на небеса, нашу природу.”
Даље је нагласио да се на овом мјесту најрадије сјећамо нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија који се никад није у добру понио нити у злу понизио:
“То је, браћо и сестре, драма спасења. Да се у добру не понесеш, како каже народна мудрост, а да се у злу не понизиш. То је порука Светог архангела и свих ангела и архангела који служе пред престолом Божијим. Они се у злу нису понизили и нису пошли за оним који је зло почео да сије свуда око себе и до данашњег дана покушава да га сије, него су у том злу остали не понижени него усправни”, бесједио је Владика и још једном упозорио да се у добру не треба понети и мислити да ако се покоравају духови, да је то важније од тога што је Син Божји дошао у овај свијет и дао да буде распет за нас и ради нашег спасења.
Додавши да зато славимо Светог архангела Гаврила и све Свете архангеле и увијек и на сваком мјесту Господа и Спаситеља нашега, казао је да је то разлог да у овом тренутку са лица сабраних нестане пониженост и да отворе своје срце за благодат Божију. “А кад дођемо у цркву и станемо пред престо Божији, сјећамо се да је Христос дошао да спасе свакога од нас, да свако који вјерује у Њега не погине него да има живот вјечни. У том тренутку се разбија свака туга, свака брига, свака немоћ и у нас улази радост спасења, не од љепоте мора и неба, од љепоте планина него од љепоте и милине и топлине Духа Светога”, закључио је Његово преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије.
На крају Свете службе Божије, сабранима је празник честитао Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован, који је подсјетио да живимо у једном времену у којем једно име и једна трагедија лебди над свима, а то је Украјина. Коментаришући да из наше површности, понекад брзоплетости, често кажемо: да хоће ови да побједе, а да хоће они да побједе, Владика је нагласио да на тај начин постајемо све мањи и мањи хришћани, одричемо се Христа Бога свога, јер је речено у Јеванђељу: Љубите једни друге, по томе ће знати да сте ученици моји. Даље је истакао да у Украјини православни убијају православне, хришћани убијају хришћане, те да је све већи број избјеглица. По његовим ријечима у Хрватској их има више од 20.000, а 90% њих су православни хришћани, од којих већина иде у храм, исповиједа се, причешћује, припада Цркви Божијој.
“Ми у нашем свакодневном животу прво тога треба да се сјећамо ако смо хришћани, и никакво геополитичко, геостратешко, и ко зна какво национално опредјељење, не може да стане изнад тога да тамо православни убија православног човјека и да је данас највеће бреме, највећи крст на леђима Митрополита Кијева Онуфрија. Вјеран Москви цијелог свог живота, толико вјеран да је године свог живота провео на крсту, прогоњен, мучен, слично као овдје што је Црква прогоњена била годинама, и још страшније”, истакао је Владика.
Додавши да је Митрополит Онуфрије затечен у овоме рату те да се Богу моли да то што прије престане, Владика пакрачко-славонски је позвао вјерне да се Богу моле да та трагедија што прије престане и да сваког избјеглог приме:
“Да их загрлите, да покажете љубав, да их Црква Божја и наш народ дочекају са пуним срцем, јер њихову муку нико не зна, као што нико није знао нашу муку од 1991. до 2000. године. Управо зато што смо ми прошли сличну муку, а ево ово мјесто овдје до јуче било је пуно избјеглица, а вјероватно их има и данас, да не мјеримо туђу муку својом, да не мјеримо туђу муку неким својим аршином, него да мјеримо љубављу.”
Посебно је истакао да православни хришћани не смију да се радују кад неко мобилисан у украјинску војску погине, јер ту хришћанства нема нити ће га бити:
“Да се молимо Богу да то што прије престане, да загрли брат брата и да се окренемо животу, да се окренемо напретку, да чувамо оно што јесмо. А јесмо прије свега православни хришћани, они који полажу душу своју за брата свога”, поручио је Владика и подсјетио да се Црква Божја радује када дође до измирења, као примјер наводећи измирење са Црквом у Скопљу.
Подсјетивши да је 1967. године прекинуто општење двају цркава, помјесне Српске цркве Пећке патријаршије и једног њеног огранка који је прогласио самосталност, позвао је да Богу заблагодаримо сви заједно на измирењу, што се вратила једна одвојена црква у поноћу Цркве:
“И сви овдје да Бога прославимо и Свете Климента и Наума, да су нас измирили, и да захвалимо на љубави Божијој што је тако било, и њиховој, а истом том љубављу да се молимо за нашу браћу у Украјини, да се молимо да се тамо измиримо што прије, што дубље, са што више љубави”, казао је на крају свог слова Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован, захваливши се Митрополиту Јоаникију на позиву да дође и служи на ово благословено мјесто и међу овај благословени народ.
Честитајући празник, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је заблагодарио Преосвећеним архијерејима који су нам, како је казао, донијели велику радост и велике благослове и братску љубав. Осврнувши се на значај ове свештене царске лавре, Високопреосвећени је подсјетио да је овдје Свети Сава установио Епископију зетску, из које је касније настала Митрополија црногорско-приморска. Нагласио је да је ово мјесто свето, али и многострадално.
“Овдје се сабирамо на ове свете темеље и чезнемо и Богу се молимо, да нас Бог удостоји да што прије кренемо у обнову ове светосавске светиње, која је наш најдубљи коријен. Овдје су се на чудесан начин спојили Свети Сава и Митрополит Петар Други Петровић Његош – Ловћенски Тајновидац”, бесједио је Митрополит, подсјетивши да је Његош ово мјесто на овај празник походио и освештао овај мали храм.
По његовим ријечима, Братство православне омладине Црне Горе, које се традиционално сваке године на овај дан сабира на темељима древне светиње, има за узор управо Светога Саву и Петра Другог Петровића Његоша, који су апостоли не само српског народа него и много шире:
“Светога Саву прославља цијела православна васељена и он је тај који нас је укључио у заједницу православних народа, утврдио у јединству Цркве Божије, а Његош нас је својом поезијом уздигао и прославио и укључио изнова у заједницу културних народа Европе. Да немамо никога другога од знаменитих људи него само Светога Саву и Његоша па је доста и веома много, такви генији се рађају у великим народима”, казао је Митрополит.
Поучивши сабране да су таленти дарови од Бога, казао је да су ти дарови Божији кад смо постали хришћани, засијали кроз наше Свете те зато православна омладина Црне Горе указује на тај пут Светих:
“И ево, хвала Богу, ово мјесто је блаженопочивши Митрополит благословио да оно буде саборно мјесто за сабор православне омладине. Надамо се да ћемо следеће године овдје сабрати омладину из свих околних православних земаља. Сад је наша омладина била у Пољској, тамо су их дочекали, није било никакве разлике, није се питало ко којој политици припада. Припадамо сви једној политици – Цркви Божијој и Јеванђељу Божијем и братској љубави. Нека буде вама срећан овај празник и да Божији благослов понесете у својим душама са овога светога мјеста и благослов Светога Саве и свих Светих из рода нашег да буде на вама. Амин Боже дај”, поручио је на крају Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије
Након што је благосиљан и преломљен славски колач, традиционално превлачко саборовање настављено је уз трпезу љубави.
