Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, данас, 29. јула, на празник Светога свештеномученика Антиногена и Свете мученице Јулије, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Ћелија Пиперска, код моштију преподобног оца нашега Стефана Пиперског.
Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали протојереј Станислав Татић, јереј Владимир Милуновић и ђакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учешће вјерног народа.
По заамвоној молитви Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије благосиљао је колач и кољиво поводом имендана сестара ове свете обитељи: Јулије, Емилијане, Саре и Никодиме.
Своје архипастирско слово Митрополит је почео подсјећањем на ријечи Светог апостола Павла, који каже да ми хришћани, живећи у побожности, вјери, у подвигу, живимо са свима Светима:
“И Црква Божија тако доживљава Свете као предводнике наше, као наше заступнике, као учитеље, као примјере изузетне вјере, побожности и жртве. Као оне који су се још у овоме животу сјединили са Христом и које је Господ оставио као свијеће да свијетле свима и да на такав начин виде праве путеве, да се на такав начин заштите од свих искушења и странпутица.”
Поучио је сабране да је свима светима заједничко исконско дубинско повјерење у Бога и дубинска чежња за Богом и жеља да се Богу угоди, истичући да су они познали ништавност овога свијета, пролазност његову и да овај свијет и овај живот ма колико изгледао лијеп, није ништа без Бога.
“Да све у овоме свијету што имамо и што нам се даје, ако то примамо кроз вјеру, ако све то примамо на такав начин да нам је то прилика да прославимо Бога и свето име Његово, онда све то стиче велику и трајну вриједност. Дакле, повјерење у Бога то је основна ствар”, бесједио је Митрополит.
Подсјетивши на прво блаженство, блажени ништи духом јер је њихово Царство небеско, поучио је да је то велика слобода од овога свијета, да нијесмо његови робови, “да се не хватамо за овај свијет на погрешан начин него да тежимо ка Богу, а на такав начин и цио свијет, све оно чиме смо везани за овај свијет, да добије праву истинску вриједност. То може бити само ако се за Бога везујемо”.
“То је скоро немогуће испунити човјеку, не скоро, него никако без Христа Господа. Зато је Господ дошао, понизио се ради нас, да би нас узвисио. Сишао у овај свијет пролазности, трулежности, у ову долину суза да би је претворио у рај, да би нас сјединио са Богом, да би нас Богу Оцу усиновио и испунио благодаћу Светога Духа, а ми да се са Христом сјединимо као са својим Спаситељем. То је прави истински пут, као што је говорио Свети Серафим Саровски, циљ људског живота је стицање Духа Светога.”
Говорећи о житију Преподобног оца нашега Стефана Пиперског, Владика је казао да је њега Црква препознала као изузетан примјер светости, подсјетивши да се овај угодник Божији још у младости својој повукао од овога свијета, примио монашки постриг, завјетовао Христу Господу:
“И многе муке и невоље претрпио Христа ради, Цркве ради, вјере православне ради, али тако се јавио као чувар свете вјере православне. Њега памти Жупа Никшићка, гдје је рођен, велика лавра манастир Морача, а посебно Ћелија Пиперска, која чува његове мошти. И све се више пројављује његова светост иако је он поживио скривен од овога свијета, склањајући се Христа ради од овога свијета. Ишао је да се подвизава у Ровачку пустињу – Трмање, далеко од овога свијета, као што пјевамо у Његовом тропару, угледајући се на древне Свете оце, на Светог Антонија, Јефтимија и остале Божије угоднике”, казао је Владика Јоаникије.
Када се обукао у благодат Светога Духа и наоружао силом истине Божије, Божије љубави, правде, Преподобни Стефан Пиперски је изашао у народ и постао велики пастир око кога се сабирао наш народ у најтежим временима.
“Ево, данас опет се ми сабирамо око његових светих моштију и то ће трајати и убудуће, и видимо колико је његов примјер био значајан не само у прошлости него и данас за све нас који се хришћанима зовемо”, истакао је Митрополит.
Призивајући Божији благослов и молитве Светог Стефана Пиперскога на ову свету обитељ, на чијем је челу мати игуманија Јелена, и честитајући сестрама које данас славе своје имендане: Јулији, Емилијани, Сари и Никодими, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је закључио:
“Нека нашим сестрама буду срећни имендани, славимо заједно њихове имендане зато што су у неколико дана сви њихови имендани сабрани. И та заједница има такође велики значај, да се и у том погледу не раздвајамо, него да све оно што је могуће спојити да спојимо, да се све сједини, али и да све тако добије истинску и праву вриједност. То сједињење није никакво утапање у неку безличну масу него сви тако излазимо пред лице Божије као људи Божији, као истинске личности, освећене, облагодаћене. То нам је циљ и тако нека буде. Амин, Боже дај, на многа љета!”
