У Светом јеванђељу о исцељењу капетановог слуге (Мт 8, 5-13) примећујемо да није наведено име човека (капетана) који се сусреће са Господом Христом попут Јаирове кћери, жене Хананејке, фарисеја и цариника, милостивог Самарјанина и других „безимених“ актера јеванђељских прича. Симболика тога огледа се у могућности, датој сваком човеку, да се идентификује са оним што је описано у јеванђељу.
„Оно што је за нас битно јесте не да нас људи памте по нечему, јер свака људска слава је краткотрајна, већ да нас Господ памти. Дакле, овог капетана зна Бог и дао му је што сваком човеку треба- место у Царству небеском“, рекао је протонамесник Бранко Чолић, тумачећи овај јеванђељски одломак.
Господ Христос изражава жељу да исцели капетановог слугу, иако се капетан сматрао недостојним да Га дочека у свом дому. Јеванђелист није записао његово име, јер је желео да покаже шта човек својом вером може да учини. „Ако тражиш исцељење, каква ти је вера тако ће ти бити“, подсетио је отац Бранко Чолић на речи Преподобног Оца Јустина о смислу ове приче. „Све ће бити онако како верујемо, а очигледно је да је капетан имао велику веру“, закључио је он.
Извор: Радио Источник
