Доносимо видео запис разговора са мати Маријом, игуманијом свештене обитељи манастира Раваница у Епархији браничевској. У надахнутом разговору за Телевизију Храм, Архиепископије београдско-карловачке, игуманија светиње у којој се чувају мошти Светог и благоверног кнеза Лазара, говорила је о значају монашког живота и подвига, као и многим другим темама важним за хришћански живот. Разговор је водила теолог Миланка Тешовић, новинар и водитељ Телевизије Храм.
Раваница је постојала као мушки општежитељни манастир све до 30. октобра 1946. године, када је управа манастира Раванице поверена игуманији Јефимији Мићић са 25 монахиња. Тада је Раваница први пут у историји постала женски манастир. Игуманија Јефимија је у то тешко послератно време уложила много труда да манастир унапреди, како у економском, тако и у духовном погледу. Сакупила је поново бројно сестринство које је у току рата двапут протеривано и растурано (први пут од Мађара из манастира Ковиља у Бачкој и други пут од усташа из манастира Фенека у Срему).
У Раваницу је игуманија Јефимија дошла из манастира Свете Петке где је за време окупације управљала Домом избегличке деце, а после рата Домом ретардиране деце. Умрла је 3. августа 1958. у Раваници где је и сахрањена.
После упокојења схи-игуманије Јефимије, управу манастира Раванице примила је њена ученица и верна наследница игуманија Гаврила. Поред Раванице игуманија Гаврила управљала је и манастиром Света Петка код Параћина где је смештен Дом за ретардирану децу, коју наизменично негују сестре – монахиње ова два манастира. За време њене управе манастирима, извршена је велика обнова манастирских здања. Такође је подигнут из рушевина и манастир Сисојевац који је освећен 1997. Године 1989. пренете су мошти Светог кнеза Лазара у манастир Раваницу где и данас почивају. Игуманија је мудро управљала пуних 46 година у сва три манастира. Упокојила се 10. јануара 2005. године.
После упокојења схи-игуманије Гавриле, за настојатељицу манастира Раванице постављена је игуманија Марија Чеперковић.
