Житија светих за 26. јул / 8. август - Света преподобномученица Параскева

На данашњи дан у нашој светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Света преподобномученица Параскева; Свети свештеномученик Ермолај; Преподобни Мојсије Угрин; Света мученица Ореозла; Преподобни Геронтије; Сабор Пресвете Богородице у Пигадију близу Емвола; Света мученица Јерусалима; Свети Ермолај; Свети мученик Апион; Преподобни Симеон, архимандрит и столпник у Анаплу; Преподобни Игнатије; и обновљење храма Светог архангела Михаила у Халди.

* * *

Тропар празника:

СТРАДАЊЕ СВЕТЕ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦЕ ПАРАСКЕВЕ

Ова преподобномученица Параскева живљаше у време цара Антонина. Она се роди у Риму од хришћанских родитеља Агатона и Политеје који ревносно држаху запоести Господње. Пошто беху бездетни они се непрестано мољаху Господу да им да једно дете. А Господ који твори вољу оних који Га се боје дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева, пошто се роди у петак. Од малена посвећена Богу, Параскева би од мајке своје научена хришћанској вери и одгајена у њој. А када се научи књизи, света Параскева стално читаше Свето Писмо. Бавећи се пак много у цркви, она се одаваше светој молитви.

Када светој Параскеви умреше родитељи, она све своје имање раздаде сиромасима, па се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру у Христа, јединог истинитог Бога, и многе незнабошце приведе Господу Христу, иако у то време Христова вера беше крваво гоњена од римских власти. Неки злобни Јевреји оптужише свету Параскеву цару Антонину због проповедања забрањене вере, говорећи: једна жена по имену Параскева проповеда Исуса, сина Маријина, кога претци наши распеше.

Чувши то, цар нареди да Параскеву доведу пред њега. Посматрајући је, цар би поражен и одушевљен њеном мудрошћу и лепотом. И рече јој: девојко, ако пристанеш на мој предлог и принесеш жртву боговима, постаћеш наследница многих дарова и добара; ако пак не пристанеш, знај, предаћу те на многе муке. – На то светитељка неустрашиве душе одговори цару: Не било тога да се икада одрекнем Христа Бога мога! Јер, као што каже пророк Јеремија, богови који не створише небо и земљу, истребиће се са земље.

Запаливши се јарошћу, цар нареди да се усија гвоздени шлем и метне на главу светитељки. То би учињено, но светитељка остаде неповређена, јер је сачува божанска роса. Због овог чуда многи незнабошци тог часа повероваше у Христа. – Затим нареди цар да се велики казан напуни зејтином и смолом, па да то проври на јакој ватри. Када то би урађено, цар баци светитељку у тај казан. Светитељка стајаше усред казана неповређена. Гледајући је тако неповређену, цар јој рече: Параскево, попрскај ме тим зејтином и смолом, да видим да ли пеку. – Светитељка захвати руком зејтина и смоле и баци цару у лице, и овај одмах ослепе. Ослепевши, цар стаде громко запомагати: Смилуј се на мене, слушкињо Бога истинога, па ћу и ја поверовати у Бога кога ти проповедаш. – Света мученица се помоли Богу и поврати вид цару. Стога поверова у Христа цар и сви телохранитељи његови, и примише свето крштење у име Свете Тројице.

Изишавши из Рима, света Параскева прохођаше градове и села проповедајући Еванђеље Господа Христа. Тако дође у један град у коме беше кнез неки Асклипије. Изведена пред њега, она призва име Господа Христа, прекрсти се и изјави да је хришћанка, и објави да је Христос Бог неба и земље. Када то чу, кнез Асклипије се смути, па је посла к једној страшној змији која живљаше изван града у пећини, којој обично бацаху осуђене на смрт да их поједе. Када света мученица дође тамо, змија је угледа, па страховито зашишта, и отворивши уста испусти много дима. А светитељка приближивши се змији рече: „Дође, о звери, гнев Божји на тебе!“ И дунувши на змију она је закрсти. Јекнувши страховито, змија пуче на два дела, и црче. Видевши ово чудо, кнез и сви што беху с њим повероваше у Христа.

Отпутовавши одатле, светитељка дође у други неки град, у коме кнезоваше неки кнез Тарасије. Када овај дознаде за светитељку, изведе је преда се на суд. И упита је о вери. Она изјави да је хришћанка и да је Христос истинити Бог. Кнез је због тога баци у један котао пун зејтина, смоле и олова, па нареди те запалише ватру испод котла. Но анђео Господњи сиђе и расхлади котао и све у њему, те тако мученица Христова остаде неповређена. И на многе друге муке стави је овај бездушни тиранин, али не могаде поколебати чврсту веру њену. Стога јој напослетку одсече чесну главу њену, и победоносна душа блажене одлете у вечне обитељи небеске.

* * *

СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ЕРМОЛАЈА, и са њим Ермипа и Ермократа

Свети презвитер Ермолај и његови састрадалци, свештеномученици Ермип и Ермократ, припадаху клиру свете никомидијске цркве. Они беху преостали од оних двадесет хиљада мученика, које цар Максимијан сажеже у цркви заједно са црквом, чији се спомен слави двадесет осмог децембра. Ова три служитеља Господња скриваху се из страха од незнабожаца по разним местима, притом где им год беше могуће они поучаваху незнабошце светој вери и обраћаху их ка Христу. Тако свети Ермолај, видевши Пантелејмона лекара, обрати га у хришћанство после богонадахнутог разговора с њим. Када Пантелејмон би од истог незнабожног цара римског Максимијана изведен на мучење и упитан ко га научи хришћанској вери, светитељ, не будући у стању слагати, каза о светом презвитеру хришћанском Ермолају. Стога одмах би ухваћен старац Ермолај и његови саслужитељи слуге Христове Ермип и Ермократ, и доведени на нечастиви суд. При испитивању они смело исповедише да је Христос истинити Бог, а наругаше се идолима и њиховим поклоницима. Због тога их цар мучитељ осуди на смрт и они бише посечени мачем. О њиховом страдању опширније се говори у житију светог великомученика Пантелејмона под двадесет седмим јулом.

Ови свети свештеномученици чесно пострадаше око 304. године.

* * *

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ МОЈСИЈА УГРИНА

Нечастиви враг је нарочито навикао да војује против човека нечистом блудном страшћу, јер човек, помрачен том гадошћу, престаје да се у делима својим обазире на Бога: пошто ће само „чисти срцем Бога видети“ (Мт. 5, 8). Блажени отац наш Мојсеј, подвизавајући се у тој борби више од других, много се намучи као добар војник Христов, док потпуно не победи силу нечистог врага и не остави нам пример за углед. О њему се пише следеће.

Зна се за овог блаженог Мојсеја да по рођењу бејаше Угрин љубимац благоверног, светог кнеза и страдалца руског Бориса. Он служаше кнезу заједно са својим братом Георгијем који, заштићујући својим телом господара свог, паде убијен заједно са светим Борисом од војника безбожнога Свјатополка на реци Алти; при томе му војници одсекоше главу због златне гривне коју му беше подарио свети Борис. Једино се блажени Мојсеј спасе од смрти и дође у Кијев к Јарослављевој сестри Предислави, и остаде тамо кријући се од Свјатополка и усрдно се молећи Богу, док не стиже благочестиви кнез Јарослав, побуђен жалошћу за убијеним братом, и победи безбожнога Свјатополк. А када Свјатополк, избегнувши у Пољску, врати се с Болеславом и изагна Јарослава и сам стаде кнезовати у Кијеву, тада Болеслав, враћајући се у своју земљу, одведе са собом у ропство две Јарославове сестре и многе бојаре, међу којима и овог блаженог Мојсеја. Њега одведоше окована у ланце по рукама и ногама, чврсто га чувајући, јер беше снажан телом и диван лицем.

У Пољској замљи блаженог Мојсеја виде једна жена, властелинка, лепа и млада, која имађаше огромно богатство и велику власт; њен муж беше отишао с Болеславом, али се не врати, пошто би убијен у рату. Ова жена, приметивши лепоту преподобнога, запали се телесном похотом према њему и стаде га мамити заводљивим речима, говорећи: О, човече! зашто такве муке трпиш када има начина којим се можеш избавити тих окова и страдања?! – Мојсеј јој одговори: Таква је воља Божија. – Жена му на то рече: Ако ми се покориш, ја ћу те избавити, и учинићу те знаменитим у целој земљи Пољској, и ти ћеш владати мноме и целокупним мојим властелинством.

– Осетивши њену нечисту пожуду, блажени јој одврати: Који је муж, послушавши жену, икада кренуо на боље? Првоздани Адам, послушавши жену, би истеран из раја; Самсон, који је снагом превазилазио све и победио читаву војску, женом би предат иноплеменицима; Соломон, који постиже дубину премудрости, потчинивши се жени, поклони се идолима; Ирод, који беше одржао многе победе, поробивши себе жени, одсече главу Јовану Претечи. На који ћу онда начин ја постати слободан, када начиним себе робом жени, коју не познах од рођења? – Она му одговори: Ја ћу те откупити, и учинићу те чувеним, начинићу те господарем дома мога, и желим да те имам за свога мужа, само ми испуни вољу, јер не могу да подносим гледајући како твоја лепота пропада бесмислено. – На то јој блажени Мојсеј рече: Добро знај да ја нећу испунити вољу твоју, и не желим ни твоју власт, ни твоје богатство; изнад свега тога за мене је душевна и телесна чистота. Нека не уништим петогодишњи подвиг, који ми Господ дарова да невин трпим у овим оковима, због чега се надам да ћу бити избављен вечних мука.

Тада жена, видећи да може изгубити такву лепоту, пређе на другу ђаволску одлуку, расудивши овако: Ако га откупим, он ће ми се свакако, макар под морањем, покорити. Стога она посла к власнику, код кога светитељ беше у ропству, да узме од ње колико хоће, само да јој прода Мојсеја. Власник, видећи згодну прилику да се обогати, узе од ње скоро хиљаду златника, и предаде јој Мојсеја. А жена, добивши власт над њим, стаде га без икаквог стида вући на несвето дело. Ослободивши га окова, она га одену у скупоцене хаљине, и храњаше га одабраним јелима. Затим, грлећи га похотљиво, она га примораваше на обљубу. А блажени Мојсеј, видевши лудило ове жене, још више приону молитви и посту, претпостављајући Бога ради сув хлеб и воду са чистотом, него ли скупоцена јела и вино са нечистотом. И одмах скину са себе раскошне хаљине, као некада Јосиф, и избегну грех, ниушта не сматрајући уживања овога света.

Постиђена жена тада паде у такву јарост, да намисли уморити глађу блаженога, бацивши га у тамницу. Али Бог који даје храну свакоме створу, који некада прехрани Илију у пустињи (3. Цар. 17, 2-6), затим Павла Тивејекога и многе друге слуге Своје уздајуће се у Њега, не остави ни овог блаженог: јер једнога од робова ове жене Он склони на саучешће, те тајно доношаше храну Мојсеју. А други га наговараху говорећи: Брате Мојсеје, шта ти смета да се жениш? Ти си још млад, а ова удовица поживе с мужем само годину дана, и лепша је од других жена; богатство је њено неизмерно; важност њена у овој земљи Пољској је огромна, тако да када би хтела, ни кнез се не би узгаушао ње, а ти, заробљеник и роб, не желиш да постанеш њен господар?! Ако ли речеш да не желиш нарушити заповести Христове, онда се сети шта Христос каже у Еванђељу: Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (Мт. 19, 5). Такође и апостол говори: Боље је женити се него ли упаљивати се (1. Кор. 7, 9). А о удовицама исти апостол вели: Хоћу да се младе удовице удају (1. Тм. 5, 14). А ти ниси дао завет монашки него си слободан од њега, зашто се онда предајеш злим и тешким мукама и тако страдаш? Ако се деси да умреш у овој беди, какву ћеш похвалу имати? У самој ствари, ко се од првих праведника, као што су Авраам, Исак и Јаков, узгнушао жена? Нико сем данашњих црноризаца. Јосиф на кратко време избегну жену, али се после и он ожени (1. Мојс. 41, 45). Тако и ти, ако отидеш жив од ове жене, касније ћеш сам себи потражити жену. И ко се неће насмејати твоме безумљу? Боље ти је да се покориш овој жени, и да постанеш слободан и господар над целим домом њеним.

Блажени Мојсеј одговори им: О, браћо и добри пријатељи моји, добро ме ви саветујете! Појимам, ви ми предлажете речи, опакије од змијина нашаптавања Еви у рају: силите ме да се покорим овој жени, но ја ни у ком случају нећу примити ваш савет. Јер ако ми се деси и да умрем у овим оковима и горким мукама, ја насигурно очекујем да за то добијем милост од Бога. И ако су се многи праведници спасли са женама, ја се грешник једини не могу спасти са женом. Но, да се Јосиф покорио најпре жени Пентефријевој, онда он потом, када се оженио, не би царовао у Египту. Међутим Бог, видевши његово раније трпљење, дарова му египатско царство; стога се он прославља из нараштаја у нараштај као целомудрен, ма да је и децу родио. А ја не желим египатско царство, нити да поседујем власт и будем велики у овој земљи Пољској и да уживам поштовање далеко у свој земљи Руској, него све то ја презрех ради небеског царства. Због тога, ако изађем жив из руку ове жене, ја никакву другу жену тражити нећу, већ ћу, ако хоће Бог, постати црноризац. Јер шта каже Христос у Еванђељу: Сваки који остави кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни (Мт. 19, 29). Христа ли послушати или вас? А апостол говори: Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; а који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени (1. Кор. 7, 32-33). Зато питам ја вас: За кога треба више радити, за Господа или за жену? Такође знам да апостол пише и ово: Слуге, слушајте господаре своје по телу (Еф. 6, 5), али на добро, а не на зло. Стога вама који ме држите, нека буде знано, да ме женска лепота никада неће завести, нити ме раздвојити од љубави Христове.

Чувши то, она жена скова у срцу свом други лукави план. Она нареди да блаженога посаде на коња, и у пратњи многих слугу да га воде по њеним градовима и селима, говорећи му: „Све ово твоје је, ако ти се допада; ради са свим како хоћеш“. А и сама она говораше људима: Ово је ваш господар, а мој муж; који га год сретне, нека му се клања. – Међутим, он се насмеја безумљу женином и рече јој: Узалуд се трудиш! јер ме не можеш преластити трулежним стварима овога света, нити ме лишити духовног богатства мог. Схвати то и не мучи се узалуд. – На то му жена с јарошћу одговори: Не знаш ли да си ми продат? и ко те може ослободити из мојих руку? Живог те нипошто пустити нећу, него ћу те најпре ставити на многе муке, па онда предати смрти. – Блажени јој смело одврати: Нећу се уплашити мука, јер је Господ са мном; Њему од сада хоћу да служим у монашком животу.

И у то време руковођен Богом дође к блаженом Мојсеју један црноризац из Свете Горе, по чину јереј, и постриже га у свети ангелски монашки лик. Притом он га много поучи о чистоти духовној, да не уступа врагу, и да се не боји те погане жене; па онда оде. Овог црнорисца тражише свуда, и не нађоше га. Тада жена изгуби наду и подврже преподобног инока Мојсеја тешким батинама: она нареди да га испружена по земљи бију гвозденим штаповима, те се земља натопи крвљу. А они што га бијаху говораху му: Покори се својој господарици и испуни јој вољу; ако не послушаш, онда ћемо ти тело издробити на комаде. Не мисли да ћеш избећи ове муке, него ћеш после многих мука горко предати душу своју. Сажали се на себе; одбаци те монашке подеротине и обуци се у скупоцено бојарско одело, па ћеш се избавити мука које те чекају. – Јуначни Мојсеј им одговори: Браћо, вршите што вам је наређено, никако не оклевајући, а ја се ни у ком случају не могу одрећи монаштва и љубави Божје, и никакво мучење, ни огањ, ни мач, ни ране, не могу ме раставити од Бога и од овог великог ангелског лика. А овој бестидној и помраченој жени, која је несумњиво изгубила не само страх Божји него и стид људски, и која ме бестидно приморава на оскврњење тела и прељубочинство, никада се покорити нећу, нити бедну вољу њену испунити.

Паштећи се много како да се освети за доживљену срамоту, та жена најзад написа кнезу Болеславу овакво писмо: Сам знаш да је мој муж убијен у рату који си ти водио, а ти си ми допустио да узмем кога хоћу за мужа. Ја заволех једног од твојих заробљеника, лепог младића, откупих га давши за њега много злата, доведох га у свој дом и предадох му сво злато и сребро у моме дому и сву власт, само да би зажелео постати мој муж; а он све то ниушта не урачуна. Много пута сам га мучила глађу и батинама, али не постигох ништа. Њему није доста што је пет година био у оковима код ранијег власника, он је ево и ову шесту годину провео код мене и био много мучен од мене због своје непослушности. Све је то он навукао на себе својом тврдоглавошћу; а сада је и пострижен од неког црнорисца. Шта дакле ти наређујеш да чиним са њим?

Кнез Болеслав нареди тој жени да дође к њему и доведе Мојсеја. Његово наређење би извршено. Угледавши преподобнога он га дуго присиљаваше да се ожени том женом, али га не усаветова. Напослетку му рече: Ко је тако неосетљив као ти који лишаваш себе многих блага и части и предајеш себе на горке муке?! Од данас нека ти је знано, да је живот твој и смрт твоја у твојим рукама: или ћеш, испунивши вољу своје господарице, бити поштован од нас и имати велику власт, или ћеш, не послушавши, примити љуту смрт после многих мука. – А тој жени кнез рече: Нека купљени тобом заробљеник нипошто не буде слободан, него као господарица поступи са робом својим како хоћеш, да се и други не би дрзнули не послушати своје господаре. – Преподобни пак отац наш Мојсеј одговори на то кнезу: Каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човек за душу своју? (Мт. 16, 26). А ти, како ми обећаваш славу и част, којих ћеш се и сам ускоро лишити, и гроб ће те примити као ништа немајућег? Такође и ова погана жена биће свирепо убијена.

Све се то и зби по предсказању преподобнога. Но пре тога жена та, добивши над њим коначну власт, још бестидније га стаде вући на грех: тако, она нареди да Мојсеја силом положе на њену постељу, где га она грљаше и љубљаше; али га не могаде ни тиме преластити да он испуни њену жељу. И рече јој преподобни: Узалуд је твој труд, жено! не сматрај да ја не чиним овај грех као неки лудак, или зато што не могу, него ради страха Божијег гнушам се тебе, нечисте.

Чувши то жена нареди да му сваки дан ударају по сто батина. Напослетку пак нареди да му одсеку тајни орган. Преподобни Мојсеј лежаше као мртав од течења крви, и једва показиваше знаке живота. Сагласан са овим, Болеслав усто подиже и велико гоњење на монахе и протера их из своје земље, желећи да угоди Мојсејевој господарици због њеног високог рода и из љубави према њој. Но Бог ускоро одмазди за слуге своје. Јер једне ноћи Болеслав изненада умре, и настаде велики метеж у целој земљи Пољској: побуњени људи побише епископе и бољаре своје, међу којима би убијена и она бестидна жена.

О овом гневу Божјем, који се збио по изгнању монаха због пострижења преподобног Мојсеја, спомиње након много година великоме кнезу кијевском Изјаславу кнегиња његова, пореклом Пољакиња, кћи Болеслављева, молећи га с упозоравањем да не протерује из своје земље преподобног Антонија и његову братију због пострижења блаженога Варлама и евнуха Јефрема. Но да се вратимо на наш предмет. Преподобни отац наш Мојсеј опоравивши се мало, дође у пештеру к преподобном Антонију имајући на себи мученичке ране, као храбар војник Христов. И живљаше богоугодно, подвизавајући се у молитви, посту, бдењу, и у свима монашким врлинама, помоћу којих и победи потпуно сва лукавства нечистог врага.

За премноге победе над нечистим блудним страстима, које су устајале против овог преподобног, Господ му дарова силу да побеђује те исте страсти када устају и на друге. Тако један од братије, нападан блудном страшћу, дође к преподобном оцу Мојсеју и мољаше га да му помогне, и рече: „А ја обећавам да ћу, ако ми што наредиш, држати то до смрти“. Преподобни му онда нареди: „Никада не реци ниједну реч жени у целом животу свом“. Овај обећа свим срцем. Тада светитељ, подражавајући првога Мојсеја који је штапом чинио чудеса, додирну својим штапом наручје братњевог тела, пошто без штапа није могао ићи услед болова од раније добијених рана, и тог часа се умртвише све нечисте страсти у телу тога брата, и од тада му више не досађиваху.

Тако живећи овај добри војник Христов проведе шездееет година у страдању и богоугодном подвигу свом: пет година би невино мучен у оковима од човека који га беше заробио, показујући као Јов благодарно к Богу трпљење; шест година јуначки пострада за целомудрије више него Јосиф; затим десетогодишњим равноангелским безмолвијем, преданим од Свете Горе Атонске, просија пре других, као онај први Мојсеј десеточланим законом, преданим му по ангелској уредби од Свете Горе Синајске. Потом се и овај наш преподобни Мојсеј удостоји ваистину бити боговидац: јер се нађе достојан блаженства чистих срцем, и да гледа Бога лице у лице пресели се двадесет шестог јула, још за живота преподобног Антонија, у чијој пештери и до данас нетљено почивају чудотворне мошти овог светог мужа који не повреди своје целомудрије.

Моштима својим свети Мојсије и после смрти побеђује нечисте страсти, као што то сазнаде свети Јован Многострадални. Јер он, затворивши се у пештери и укопавши се до рамена у земљу спрам моштију овог преподобног Мојсеја, дуго је страдао побеђујући у себи блудну страст, и напослетку чу глас Господњи: да се помоли мртвацу што се налази наспрам њега, – овом преподобном Мојсеју Угрину! – Када Многострадални то учини, одмах би избављен од нечисте напасти.

Тако исто и другога брата, који је патио од исте напасти, избави исти свети Јован Многострадални када једну кост од моштију преподобног Мојсеја даде овом паћенику да је пристави к своме телу, као што о томе пише у житију преподобног Јована Многострадалног. Стога и нама, избављенима од сваке нечистоте, нека преподобни Мојсеј буде вођ, незабљудљиво нас молитвама својим водећи путем спасења, да се с њим и ми поклонимо у Тројици обожаваноме Богу, коме слава сада и увек и кроза све векове. Амин.

* * *

СПОМЕН СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ ОРЕОЗИЛЕ

Овој светој мученици не зна се место рођења, али се зна да су јој родитељи били незнабошци. Када се свети апостоли разиђоше по целоме свету са проповеђу светог Еванђеља, тада свети Андреј Првозвани мрежом свога богонадахнутог благовешћа избави ову Ореозилу из понора идолопоклонства. Крштена и просвећена светим апостолом Андрејем, она се посвети служби Богу у једној малој цркви светог Архистратига Михаила. Као добра земља, примивши у себе семе апостолове проповеди, она донесе многи, стоструки род. Боравећи у том храму светог Архистратига, она испуњаваше заповести Христове и труђаше се да добрим делима постане благовесница Господа нашег Исуса Христа. Стога се врло многи незнабошци стицаху к њој, и добијаху духовне користи од свакодневних проповеди њених. И многи се обраћаху ка Христу и благодаћу Његовом утврђиваху у вери. Међу овима беху и две девице које преко благовести свете Ореозиле познаше Господа Христа као Творца свега, одвратише се од идолопоклоничке заблуде и обратише ка једином истинитом Богу.

Овладане љубављу Христовом, оне непрестано упражњаваху еванђелске врлине, увек имајући пред очима свету Ореозилу као образац и пример врлине. Горећи стално божанском ревношћу, оне се радосно подвизаваху у постовима, у молитвама, у бдењима, и у осталим богоугодним трудовима. Свим тим ове свете девојке обраћаху ка Христу невернике, а душе хришћана утврђиваху у вери. Због тога мрзитељ рода људског ђаво нахушка цара да гони хришћане и приморава их на поклоњење идолима.

Тада блажена Ореозила би одвојена од њених двеју саподвижница и изведена на суд пред цара. Цар је упита: Са ког разлога си ти одбацила отачку веру и проповедаш да је Христос Бог? Зашто обмањујеш људе лажним и варљивим речима и наговараш их да верују у смртног човека, за кога ти кажеш да је Творац свега? – На то светитељка одговори цару: Дознао си, царе, да је мноме проповедани Христос распет као човек, но како ниси дознао и то да је Он исти и васкрсао као Бог? И како ниси чуо да је Он сишао у ад и извео са собом све тамо налазеће се, и као Вођ живота подарио мртвима вечни живот? И како ниси чуо да је Христос, превечни Бог, добровољно постао човек, страдао и распет био ради нас и ради спасења рода људског? Но излишно је ово говорити људима који не разумеју ову тајну. Али хоћу још нешто да ти кажем као прво и последње: ма шта ти мени чинио, ма чиме ми претио, ма како ми ласкао, ма како ме мучио, ма шта ми обећавао, нећеш ме моћи раставити од љубави Христа мог! Никада се нећу одрећи Бога мог, који ме је из небића увео у биће, и сишао с неба на земљу, и оваплотио се ради спасења мог. Стога чини, царе, што хоћеш! Ево, пред тобом се налази земљано тело моје: пеци га, сеци га, дави га, мучи га!

Чувши ово цар се запали јарошћу и нареди да свету Ореозилу свуку и дуго бију. Сви присутни беху запрепашћени посматрајући јунаштво и трпљење невесте Христове, јер она то подношаше као да неко други беше у њеном телу а не она сама. Међутим цар, често се осврћући на светитељку, погледаше је са надом да ће она одустати од вере Христове, и кад напреже вид, одједном ослепе. И одмах нареди да светитељку затворе у тамницу, а сам узе вођу који га одведе у дворац.

Међутим светитељка, жудећи да што пре отиде к многожељеном Женику Христу, посла овакву поруку безбожном цару: „Ако очи своје не помажеш крвљу одсечене главе моје, нећеш никада прогледати“. – Цар онда нареди одмах да се светитељки одсече глава, па намазавши очи своје крвљу њеном прогледа тог тренутка. Али безакони цар остаде незахвалан и према таквом доброчинству. Штавише, испунивши се зависти, свезли цар нареди да се мошти свете мученице спале, да хришћани не би узели чесно тело њено и помоћу њега обраћали јелине у веру Христову. А света мученица, испунивши своју жељу, живи у вечитој радости на небу, сацарујући многожељеном Женику свом Христу.

У храму свете мученице Ореозиле, подигнутом близу храма свете великомученице Анастасије, бивају многа разна исцељења. То сведочи исцељени од узетости човек; сведоче нероткиње које постају породиље, и мајке дојиље које, изгубише млеко, враћају се из храма кућама понова добивши млеко. Тако прославља Господ оне који Њега прослављају и за Њега крв своју проливају.

* * *

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ГЕРОНТИЈА, оснивача скита Свете Ане у Светој Гори

Преподонби Геронтије беше игуман манастира у Светој Гори званог Вулевтирион. Но пошто тај манастир беше на морској обали и варвари га често пљачкаху, монаси га напустише и попеше се на узвишенија места Атонске Горе, по стенама и пећинама. Када касније престадоше ове најезде и пљачке, монаси се почеше враћати, али не у свој манастир који беше запустео, него на ону стрмину где се данас налази скит Свете Ане. Ту беше изобилан извор свеже воде, те они подигоше себи колибице и остало што беше најнужније за живот.

Преподобни пак овај старац Геронтије, желећи мирнији и повученији живот, остаде са једним својим послушником на врху овога Скита и ту подиже храм у спомен Светог Великомученика Пантелејмона који и данас постоји. На тај начин овај преподобни би први оснивач овог скита Свете Ане, који затим показа многе светилнике подвижништва и мучеништва.

Ученик старца Геронтија, који се мучаше да одоздо доноси воду на врх, жаљаше се старцу и мољаше га да сићу ниже. А старац му одговараше: Претрпи се још мало, па ћеш видети богату награду Божју за то. Не престајмо полагати наду нашу на Пресвету Владичицу Богородицу, Која је Заштитница читаве ове Свете Горе и Она ће нам све на добро уредити. И заиста, на молитве старчеве, Пресвета Богомати јави се једне ноћи старцу и откри му место где треба мало закопати и одмах ће се појавити извор воде. Тако заиста и би. Јер ујутру, када старац и ученик пођоше до указаног места и мало закопаше, одмах потече жива вода, бистра и лековита. Обојица захвалише Богоматери на овако великом дару. Но после неког времена ученик стаде садити около дрвеће и заливати га том водом, а тако исто и прати њоме своје рубље. Тада вода наједном пресахну и извор пресуши. Ово веома ожалости старца и он се са сузама опет мољаше Пресветој Владичици. На топле молитве светог Геронтија поново се јави Пресвета и укори их што су воду употребљавали не само за пиће него и за друге некорисне ствари. А онда им поново рече да ће вода опет протећи, али да је више не злоупотребљавају, него само за пиће да буде људима и стоци.

Тако заиста и би, само што воде више не беше у изобиљу, него само до три педља, као што се и до данас види. Зато од тада оци ову воду назваше агиазма, тј. света водица. Старац пак Геронтије, поживевши богоугодно до дубоке старости, престави се у миру.

* * *