Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 7. августа, када наша црква празније успеније Свете Ане, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Саслуживали су свештеник Димитриј Мошкин, секретар Mитрополије кузбаске, протојереј Никола Перковић из Епархије милешевске, свештеномонаштво манастира и свештенство намјесништва цетињског, уз молитвено учешће вјерног народа.
У архипастирској бесједи, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије се осврнуо на данашњу јеванђељску причу о Христовом и Петровом ходу по води, када Свети апостол Петар, видјевши Господа како ходи по води, каже: Господе, заповиједи да и ми дођемо по води к теби. И када Господ то допусти, Петар хода једно вријеме по води, а онда видјећи таласе почне да се дави и Господ му каже: Маловјерни, зашто си посумњао? Узе га за руку и спаси.
“Видимо да Господ има моћ над стихијама овога свијета и над законима природе, да се вода која је можда највећа и најопаснија стихија, покорава Господу и да под Његовим ногама прави на чудесан начин тврду стазу. Видимо да и Петар, као обичан човјек који ревнује за Господа, једно вријеме може да хода по води и њему се вода покорава, али кад почне да сумња, кад га ухвати та опасност која његово биће поражава сумњом, он почне да се топи”, казао је Митрополит Јоаникије и објаснио да је Господ учинио Петра учесником овог великога чуда, ојачавајући тиме не само његову вјеру него и осталих апостола.
Подсјетивши да је у Христово и у вријеме апостола било тих чуда те да су људи били у прилици тада, али и касније кроз историју Цркве, да непрестано гледају пројаву силе и благодати Божије, човекољубља Божјега, како Господ ради нас људи, ради нашег спасења побјеђује законе природе, да би нас на такав начин привукао себи, Владика Јоаникије је нагласио да је њих повремено било и у Старом завјету, наравно много мање.
“И тада је Господ чинио чудеса само ради спасења рода људскога, не ради тога да би показивао своју силу”, бесједио је и указао на велико и преславно чудо које се догодило у Старом завјету, а које нас полако уводи у Нови завјет – чудо које је Господ учинио на бездјетним родитељима, који деценијама нијесу имали дјеце послије ступање у брак, Св. Јоакиму и Ани, светим Божији праведним људима.
Даље је поучио сабране да је био посебни промисао што они задуго нијесу имали дјеце иако су трпјели од јеврејског народа приговоре да су они нешто пред Богом згријешили па зато немају дјеце. Осврнуо се на тадашње прилике када су бездјетни супружници бивали понижавани, одбачени, осуђивани… Све то је било изузетно тешко трпјети овим Божији угодницима Светоме Јоакиму и Ану, али у поодмаклим годинама, када више није вријеме за рађање, њима је Господ на чудесан начин дао потомство – Пресвету Дјеву Богородицу.
“Родили су Ону која је донијела спасење свијету на природан начин, али ипак по дејству нарочите Божије силе и Божије милости, посебнога благослова и изабрања. Јер ту се видјело да Господ својом милошћу побјеђује законе природе и она радост који су добили ти свети, већ остарели родитељи, проширила се на цио свијет, јер Она која је рођена од престарелих родитеља, по дејству Божије силе и Божије милости, зачела је на натприродни начин Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа – силом Духа Светога. Господ је у Њеној пречистој утроби образовао тијело Богамладенца Христа Спаситеља свијета”, казао је Митрополит и додао да је Он људску природу наслиједио, узео од Пресвете Дјеве Богородице, а Господ је установио преко Његове људске природе, преко Његовог дјела спасења, нама и радост и спасење и избављење и живот вјечни.
Закључујући да је свуда дјеловао Божији промисао, нагласио је да као што је Пресвета Дјева родила на натприродни начин силом и дејством Духа Светога, тако се и хришћани рађају у води и Духу кроз Свето крштење, на натприродни начин постају хришћани.
“Као што је Христос рођен силом Духа Светога, тако се и за свакога хришћанина може рећи да је рођен од Духа, а нарочито се то види по светитељима који су постали духоносци, који су се обукли у силу са висине. Који су се обукли у благодат Пресветога Духа и они сами надилази законе природе зато што се сједињује са Господом, који је Господар неба и земље и чини непрестана чудеса”, рекао је Владика Јоаникије, подсјетивши на поједине светитеље који су велики чудотворци: Св. Николаја Мирликијског, Св. Василија Острошког, Св. Петра Цетињског…
Како је казао, многи угодници Божији постају извор чудеса јер их Господ чини сасудима своје благодати, сасудима Духа Светога, испуњује их својом сила да могу ићи путем Господњим, да могу свједочити Христа. Они су заправо продужетак Христовога живота и Христовога дјела овдје на земљи, и Господ такве шаље повремено у овај свијет. Такви су били Свети праведници Јоаким и Ана, које на сваком богослужењу помињемо на крају отпуста. Свети родитељи Пресвете Богородице толико су поштовани у Цркви да их увијек када прослављамо Пресвету Богородицу помињемо, а када прослављамо Њене свете родитеље прослављамо и Њу и сваки празник Њених родитеља рачуна се као и Њен празник.
“Данас прослављамо и празник успенија Свете Ане и обичај је када говоримо о уснућу, о кончини живота било кога човјека, да помињемо његове врлине јер таква је кончина светих праведника да засијају све његове врлине кроз његову свету коничину. И зато данас приличи да узнесемо похвалу Светој Ани – мајци Пресвете Богородице – која нам је родила Ону преко које нам дође спасење и радост цијеломе свијету – Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа! Зато Свете Јоакима и Ану зовемо богородитељима, то је величанствени епитет који њима припада преко Пресвете Мајке Богородице и Приснодјеве Марије”, поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
На крају Свете службе Божије, Митрополит Јоаникије је казао да смо данас имали велику радост што су за пјевницом пјевале двије сестре Александра и Наташа родом од Вулетића са Цетиња, које су расле у овом манастиру и које свуда свједоче радост ове светиње и њен благослов носе. Исказао је и посебну радост и благодарност што је у овом сабрању учествовао отац Димитрије, руски свештеник из Кемерово, који годинама долази на Цетиње. Изражавајући наду да ће нас ускоро посјетити и Митрополит кемеровски и проковјевски г. Аристарх, који је радо виђен гост у Црној Гори, Митрополит Јоаникије је подсјетио да је Цетињска богословија, која се братимила са Кемеровском богословијом, увијек била везана за Русију, јер је и настала благодарећи руској помоћи и већина њених старих професора су били руски ђаци.
“Добро нам дошао, драги оче Димитрије, да нам увијек добро долазиш, да нам доносиш радост и срећу и благослов”, рекао је у ријечима добродошлице Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Сабраном благочестивом народу обратио се и о. Димитрије Мошкин. Честитајући празник, он је заблогодарио на љубави и пренио поздраве Митрополита Аристарха, као и позив Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију да посјети Mитрополију кузбаску.
