Питање старости манастира Савине није са сигурношћу утврђено нити се може поуздано рећи ко га је основао. По предању, мала црква Успења Пресвете Богородице потиче из 1030. године а сасвим је извјесно да је оваква каква је данас подигнута у XV вијеку, као и црква Светог Саве за коју предање говори да је темеље освештао сам Свети Сава у XIII вијеку.
Манастир је у својој вишевјековној историји неколико пута остајао пуст и бивао обнављан. Најзначајнија обнова догодила се крајем XVII вијека када се у Савини настањују монаси из порушеног херцеговачког манастира Тврдош на челу са епископом Саватијем Љубибратићем. Овом великом обновом отпочиње нови манастирски живот који ће свој врхунац достићи у другој половини XVIII вијека.
Мала црква манастира Савине посвећена је празнику Успења Пресвете Богородице, и по предању потиче из XI вијека, тачније 1030. године. Обновљена је у вријеме Херцега Стефана Вукчића Косаче, када је и дјелимично фрескописана. Фреске је сликао зограф Ловро Добрићевић из Котора. Фрескописана је и 1565.год а поново је обновљена 1831. год.
Налази се на брежуљку изнад манастирске порте и посвећена је Светом Сави Српском. Темеље ове цркве је по предању освештао сам Свети Сава посветивши је светом Сави Освећеном. Обновљена је у XV вијеку за вријеме Косача а у ХIХ вијеку дозидана је припрата. Осликана је почетком XXI вијека.
Велика црква Успења Пресвете Богородице је монументална грађевина и представља јединствену синтезу различитих стилова- романског, готског и византијског са елементима православног барока. Зидана је од 1777. до 1799. године а градитељ је био корчулански мајстор Никола Форетић са сарадницима. Иконостас је дјело живописца попа Симеона Лазовића Бјелопољца и његовог сина Алексија а завршен је 1797. године. Величанствени дуборезни баладур (хорска галерија) највјероватније је дјело дубровачког мајстора Паола Пасквалија за кога се претпоставља да је урадио и дуборез на иконостасу.
Манастир Савина са својом богатом библиотеком заузима угледно мјесто у српској култури. Овдје се, осим штампаних књига, чува пребогата збирка старих рукописа из временског раздобља од XIV до XVIII вијека. Ту су четворојеванђеља, октоиси, служебници, требници, акатисници, каноници и ирмологије, типик и крмчија, хронограф, егзегетски и омилитички списи светих отаца, зборници, посебно апокрифни зборници и молитвеници, помјаници и слично.
Најзначајнија је Савинска крмчија, један од преписа Законоправила Светог Саве из XVI вијека. По свом садржају овај препис је потпунији и богатији од осталих преписа.
