Мр Смиља Влаовић: Архива Митрополије дијелила је судбину свог страдалног народа кроз различите турбулентне историјске периоде
Монографија „Каталог печата и печатњака из Архива Митрополије црногорско-приморске на Цетињу“ ауторке мр Смиље Влаовић представљена је синоћ на Тргу између цркава у будванском Старом граду у оквиру 6. Књижевног фестивала „Ћирилицом“.
О овом дјелу говорила је мр Влаовић, а модераторка вечери била је Станка Рађеновић из Народне библиотеке Будве. Као учесник вечери био је најављен и рецензент монографије др Жарко Лековић, који из оправданих разлога није могао да присуствује промоцији.
Како је ауторка истакла, у манастиру Рођења Пресвете Богородице, на мјесту гдје је владика Данило подигао Цетињски манастир, а гдје је некада био двор Ивана Црнојевића, налази се једно дивно мјесто. Ријеч је о Архиву Митрополије, гдје се, међу старим, каменим зидинама, налазе идентитет, памћење и драгоцјености.
Влаовић је навела да је на нама да то благо сачувамо, објавимо и презентујемо широј и научној јавности.
„Архива Митрополије дијелила је судбину свог страдалног народа кроз различите турбулентне историјске периоде. Она се мијењала, како су долазили разни завојевачи, тако је и страдала, јер је она чувар важних ствари. Често нисмо били у могућности да је сачувамо, а често смо били и немарни, тако да је она страдала онолико пута колико је паљен Цетињски манастир. Затим, страдала је 20. јула 1941. године од Италијана, а 1992. је страдала од наше небриге, исто у јулу мјесецу. Захваљујући почившем професору Предрагу Вукићу и тадашњем намјеснику Цетињског манастира оцу Никодиму (Комљеновићу), из некадашње зграде Конзисторије Цетињске, а данас се ту налази Богословија, ти важни архивски документи су спашени и пренесени у зграду манастира. Главни посао на сређивању Архиве је свакако преузео Државни архив, који је у сарадњи тада са владиком Данилом (Дајковићем) узео тај драгоцјени материјал и вратио га сређеног и сортираног у Цетињски манастир, гдје је и похрањен. Најстарији документи су од 1873. године па све до данашњих дана. Међутим, докумети од 1941. године, који су били јако оштећени, касније су, уз труд и залагање професора Вукића и оца Павла (Кондића), сачувани онако како доликује. Бригу о Архиви сада је преузео отац Павле, који се око ње труди и залаже, улаже своје вријеме и љубав. Оно што смо ми могли да урадимо током вишегодишњег истраживања јесте да благо које се ту налази отргнемо од заборава, што не значи да је овом монографијом тај дио приче исцрпљен. Напротив, само смо загребали нешто од онога што се налази у нашој Архиви“, казала је Влаовић.
Према њеним ријечима, пред читаоцима се налази нетипичан материјал, сфрагистичко насљеђе, печати и печатњаци. Током рада на монографији, она се водила савјетима доктора сфрагистике Бењамина Хекића, директорице Историјског музеја Татјане Бојић и професорица на Историјском институту Београд др Татјана Катић, која је помогла око рашчитавања старих печата и транслитерације са старотурског језика.
„Устав Српске православне цркве из 1931. године је прописао једну форму печата, међутим дозвољена је ширина да печати који су некад коришћени могу да се користе и даље. Оно што је мене посебно мотивисало да кренем у ову причу око скупљања печата јесте та њихова умјетничка и оригинална израда. Некада су печати били јако скупоцјени, чували су се и преносили као највећа светиња. У случају да се загуби печат, онда су сва документа морала бити проглашена неважећим. У овој нашој збирци налази се низ печата, отприлике око 168, од чега је 158 печата црквених установа, а десетак државних институција“, казала је Влаовић и у наставку вечери приказала слајдове на којима су се, поред осталих, налазили и печати будванске парохије, цркве Свете Тројице у Старом граду и манастира Прасквица, који су настајали у периоду од претпосљедње деценије XIX до почетка XX вијека.
У предговору монографије „Каталог печата и печатњака из Архива Митрополије црногорско-приморске на Цетињу“, који је прочитала модераторка Станка Рађеновић, др Жарко Лековић подсјетио је да је сфрагистика помоћна историјска наука о печатима на повељама и старим рукописима. Повеље, како напомиње, као свједоци прошлости, садрже безброј података из којих се проучавају и сагледавају минула времена и догађаји.
„То су писана свједочанства, најчешће о догађајима правне природе, састављена у сталним облицима и са ознакама које се разликују према мјесту, времену и правном догађају. Управо због тога се повеље сматрају за најпоузданији историјски извор. Печат се отискивао на доњем дијелу повеље. Сфрагистика је у уској вези са осталим помоћним историјским дисциплинама, посебно хералдиком, јер се на највећем дијелу печата налазе ликови грбова са натписом. Са дипломатиком је повезана јер су печати готово неизоставни елемент, било да су висећи или утиснути. Везе са нумизматиком се налазе у чињеници да се на печатима истог владара често налазе исте представе као оне на новцу. Путем печата може се доћи до података о појединим везама подсјетника печата са другим породицама, у чему се огледају везе сфрагистике и генаологије“, записао је, између осталог, професор Лековић, уз исцрпни осврт на историјат печата на подручју Црне Горе, од оловног печата дукљанског архонта Петра с краја IX вијека (први познати печат), преко владара из династија Балшић и Црнојевић, митрополитских и манастирских печата, па до сфрагистичког насљеђа из доба династије Петровић-Његош.
На крају вечери, мр Смиља Влаовић је указала да, као неко ко се дуги низ година бави проучавањем културне баштине, сматра да морамо бити свјесни историјског контекста у којем су нам наши преци „све ово оставили“.
„То су била много тежа времена него ова у којима ми живимо, а мислимо да су најтежа и најгора. Борили су се за чисту егзистенцију, склањали и бјежали, а опет иза себе остављали насљеђе које ми данас често не успијевамо да сачувамо, а камоли да обновимо. Моја је само жеља, молитва и молба да будемо свјесни онога што имамо и да не заборавимо да су многе ствари нестале управо захваљујући нашем немару. Ако смо у могућности да нешто унаприједимо и побољшамо баш лијепо, а ако нисмо бар да не покваримо и девастирамо“, закључила је ауторка.
Објављивање књиге „Каталог печата и печатњака из Архива Митрополије црногорско-приморске на Цетињу“ помогла је Туристичка организација општине Будва.
.png)
