Српска Православна епархија темишварска је и ове 2022. године Господње молитвено и свечано прославила свог патрона и заштитника, Светог Јосифа, Митрополита Темишварског. Благословом нашег духовног пастира Епископа будимског и администратора темишварског Г.Г. Лукијана, прослава је ове године одржана у суботу, 24. сепрембра у парохији арадској, која је и седиште истоименог Архијерејског намесништва.
Ове године је ово била вишеструка свечаност са мноштвом повода. Наиме, поред прославе Епархијске славе, уприличено је тзв ,,мало освећење цркве“ после извршење рестаурације звоника и генералне обнове фасаде и поплочавања и просторног уређења црквене порте, а поводом значајног и великог јубилеја - 320 година Текелијине цркве; 300 година од смрти ктитора пуковника Јована Племенитог Поповића-Текелије и 180 година од смрти др Саве Племенитог Поповића-Текелије, царског тајног саветника и витеза Златне оструге.
Свечаност је отпочела претходног дана, од 15. часова, служењем бденија у Текелијиној Петропавловској цркви. Служили су и певали свештеници арадског намесништва.
У суботу, нешто пре 10:00 сати, у црквеној порти, сво епархијско свештенство и монаштво, обучено у фелоне и епитрахиље, омладина која је носила четири црквене литије, деца у народним ношњама и сабрани српски народ из Арада и околних места, дочекало је са цвећем високог госта, Његово Високопреосвештенство Архиепископа арадског Г. Тимотеја (Шевића) из Румунске Православне Цркве и домаћина, Епископа будимског и администратора темишварског Г. Лукијана.
Уследила је свечана једнократна литија око парохијске цркве, са кропљењем зидова освећеном водом. На Светој Литургији, Епископима су саслуживали: протојереј-ставрофор др Маринко Марков, архијерејски заменик, протосинђел др Јустин (Поповић), сабрат румунског манастира Ходош-Бодрог и епархијски консилијер за културу, протосинђел Варнава (Кнежевић), секретар будимске епархије, игуман Јустин (Стојановић), Егзарх манастира Епархије темишварске, протојереј-ставрофор Василије Плестић, архијерејски намесник соколовачки, протојереј-ставрофор Стојан Петровић, архијерејски намесник темишварски, архиђакон Емануел Проњук, секретар арадске епархије, протођакон Миодраг Јовановић, ђакон Зоран Мутавски и јерођакон Јаков (Јовић).
На Светој Литургији су, за певницом, одговарали свештеници и епархијски појци. После херувимске песме, Епископ Лукијан је сабрата манастира Светог Георгија (на Брзави) јерођакона Јакова (Јовића) рукоположио у чин јеромонаха, чиме је епархијско сословије постало богатије за још једног свештенослужитеља и молитвеника пред Престолом Христовим, на којом ће приносити бескрвну жртву са спасење нашег народа, али и свега света. Много се верника окупило у цркви са жељом да присуствује овом молитвеном догађају и реткој прилици за једну парохију, а посебна радост је била присуство око 35 српчади, обучених у народне дошње, чланова КУД-а Чанадске звездице из Чанада.
Литургији, молитвеним чиновима, који су након ње уследили и осталим пратећим свечаностима су, поред бројног верног српског народа из ових крајева братске нам Румуније, присуствовали и високи гости: господин Владан Тадић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, локални представници општинских и жупанијских власти, Савеза Срба у Румунији, као и представници високоблагородне породице Стратимировића од Кулпина - проф. Иван Витез од Стратимировића и доц. др Ђорђе Витез од Стратимировића, који су, кроз вишевековну повест своје славне породице, породично повезани за многим од најизабранијиих српских и европских аристократских родова. Тако је, нпр, Јозефина Племенита Поповић-Текелија, била супруга Теодора Племенитог Стратимировића од Кулпина, рођеног братанца, надалеко познатог, Његовог Високопреосвештенства Митрополита карловачког Стефана (Племенитог Стратимировића од Кулпина). У пратњи високих гостију, високоблагородне господе Стратимировића, налазили су се и: господин Горан Миленковић, замених министра за бригу о селу у Влади Србије, господин Александар Ђурђев, народни посланик у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине, господин Далибор Шекуларац и ђакон хаџи Ненад М. Јовановић, чланови Одбора за повратак посмртних остатака Вожда Ђорђа Стратимировића у Отаџбину.
После, од стране српске дечице отпеваног причасна, присутнима је се кратко обратио архијерејски заменик прота Маринко Марков, који је свима присутнима честитао епархијску славу и позвао проф. Ивана Сратимировића да се, краћом беседом, обрати архијерејима, целокупном свештенству и свештеномонаштву богоспасајеме Епархије Темишврске, као и сабраном верном народу. Након бираних и душеполезних речи високоуваженог и драгог госта, обављена је свечаност инвеституре високим црквено-друштвеним одликовањем - Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића, које је установљено са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г. Василија и додељује се од стране породице Стратимировић и Центра за развој Шајкашке. Свечаност инвеституре и уручења, и више него заслуженог, одликовања Преосвећеном Владики Лукијану, обавили су поменити представници Витешког дома Стратимировића Кулпинских, при чему су им, по утврђеном протоколу асистирала поменута господа из њихове пратње
О значају и реномеу признања, које је, и више него заслужено, на својим архипастирским прсима понео добри и по свему узорити Владика Лукијан, који је сав свој живот и безграничну љубав и труд посветио служби Богу и очувању идентитета преосталог српског народа на просторима Мађарске и Румуније, сведочи да се он овиме придружио славодобитницима као што су: Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије (Мићовић); Његово Преосвештенство епископ бачки Г. Иринеј (Буловић); Његово Преосвештенство епископ источноамерички Г. Иринеј (Добријевић); Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански Г. Фотије (Сладојевић); Његово Преосвештенство епископ ваљевски Г. Исихије (Рогић); Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар Карађорђевић од Србије и Југославије; Његово Краљевско Височанство престолонаследник Давит Багратион Мухранбатони од Грузије, Његово Превасхоство господин Александар Вучић, председник Србије; господин др Владимир Орлић, председник Скупштине Србије; господин Недељко Чубриловић, председник Скупштине Републике Српске; Његова Екселенција господин Никола Селаковић, министар спољних послова у Влади Србије; господин Небојша Стефановић, министар одбране у Влади Србије; господин Александар Вулин, министар унутрашњих послова у Влади Србије; госпођа Маја Поповић, министар правде у Влади Србије; академик Дарко Танасковић; академик Матија Бећковић; академик Драган Симеуновић, контраадмирал Бошко Антић, као и други највиши званичници на државном, покрајинском и локалном нивоу, те најзаслужније личности из редова свештенства Српске Православне Цркве, Војске Србије, као и културног, академског, привредног, политичког и јавног живота Србије, Црне Горе, Републике Српске и расејања.
Након заамвоне молитве је уследио чин благосиљања славских дарова и резања славског колача. Тзв. ,,славску ружу“ за наредну годину је преузео, у име Архијерејског намесништва темишварског прота Стојан Петровић. Како смо, већ поменили, потој је одслужен и помен над заједничком гробницом члановима ктиторске породице Племенитих Поповића-Текелија и такође су поменути и чланови породице Племенитих Стратимировића од Кулпина, који је са Текелијама имали родбинске везе.
Након молитвеног дела овог богољубивог и отачаствољубивог евхаристијског сабрања, присутнима је се обратио прота Огњан Плавшић, парох и архијерејски намесник арадски, домаћин овог духовног и историјског сабрања, свима захваливши на присуству и уложеном труду да све протекне тако торжествено, као што и доликује овим свештеним и несвакидашњим свечаним поводима.
У наставку је прочитана грамата о додели високог одликовања, Ордена Српске Православне Епархије темишварске господиу Божидару Панићу из Арада, а као награда за његову дугогодишњу усрдност у обављању дужности редовног члана Савета Епархије темишварске, као и богат и вишедеценијски истраживачки и књижевни рад на пољу историје Срба, посебно у Араду и Поморишју.
У име арадске парохије су, такође, уручене захвалнице заслужним појединцима, који су дали свој допринос обнови Текелијине цркве, али и у смислу трудољубиве припреме за овај значајан јубилеј и повесно евхаристијско сабрање.
После отпуста је присутнима подељена нафора и обављено је заједничко фотографисање за драгу успомену на овај величнтвени дан, којега сотвори Господ да се радујмо у њему.
На послетку, у складу са древним хришћанским обичајем и са праксом древне Цркве, трпеза љубави за све званице је приређена у арадском хотелу Президент. Током славског ручка, по благослову присутних Архијереја, кратку здравицу и речи поздрава и благодарности је још јендном произнео проф. Иван Стратимировић, који је, пре свега заблагодарио Преосвећеном домаћину са, истински, срдачном и очинском гостопримству и у свом Епархијском Двору дан раније и на торжественом славском евхаристијском сабрању, евоцирајући успомене на борбе и подвиге његовог неумрлог прадеде и див-јунака, Вожда ђенерал-мајора Ђорђа Витеза од Стратимировића и његових верних шајкаша, стварајући тако Српску Војводину и Тамишки Банат и разгоревајући неугасли пламичак и клицу коначног ослобођења и српског и румунског народа од вишевековног туђинског ига.
Интересантно и важно је да је у реченом свом надахнутом обраћању он ово молитвено сабрање упоредио и са једним малим сабором нашег племства, будући да су, поред самих Високоблагородних Стратимировића, и Високопреосвећени Архиепископ Тимотеј (Племенити Шевић) и Преосвећени Епископ Лукијан (Витез Пантелић) достојни изданци и наследници наших заслужних, историјских и древних аристократских родова, који су оставили и данас оставају значајнога трага у духовом, културном и сваком другом напретку ових крајева и овог нашег, заједничког и братског српско-румунског поднебља, што није само историја и музејски експонат, већ и живи подсетник и сведок да су ови простори кадри да имају и људе и капацитете за неслућене узлете, под условом да, као и до сада, остану уједињену у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви и вери и највреднијим традицијама наших праотаца, које чува, пре свега Црква Христова, али и овакви примери наше аристократије, која је преживела тешка и претешка времена, али која би могла да настану своје служење Богу и роду, настављајући да сведочи истинске вредности и чува наш веродостојни национални идентитет, ма где живели.
Игуман Јустин (Стојановић)
