На празник Светог Петра Дабробосанског, у суботу 17. септембра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију и парастос, у храму Светог Архангела Михаила у Милочанима, код Никшића поводом годишњице упокојења протојереја-ставофора Радојице Божовића, некадашњег пароха улцињског.
Преосвећеном Владици је саслуживало свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
Током Литургије бесједио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски.
По обављеном парастосу, члановима породице блаженог спомена протојереја-ставрофора Радојице Божовића, родбини, пријатељима, и вјерном народу архипастирским словом обратио се Епископ Методије, казавши да се, окупљени око његовог светог гроба, сјећамо оног првог гроба из којег је изашла и просијала свјетлост Васкрсења и нашег спасења.
„Сјећамо се и жена мироносица, које су дошле на тај живоносни гроб Онога којег је цијели свој живота свједочио примјером, дјелом и својом светом службом отац Радојица, Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа. Када су Мироносице дошле минувши, како каже Јеванђеље, субота у освит недеље, на гроб да помажу Христа, јер кад је скинут са крста претходни дан, није био помазан по древним обичајима светим миром. Видјеле су стражаре који су од римских легија, војске и од првосвештеника јеврејских били постављени да чувају гроб, бојећи се да хришћани не украду Христово тијело и тако Га прогласе бесмртним“, казао је Његово Преосвештенство, додајући да кад су се мироносице појавиле на Христовом гробу затресла се земља, појавио се бијели анђео са лицем свјетлијим од муње и хаљинама бјељим од снијега.
„У том страшном догађају и призору, стражари који су чували гроб постадоше као мртви, а анђео се обрати Мироносицама и рече им: Не бојте се ви, дошле сте да тражите Исуса Који овдје лежи. Није овдје већ је васкрсао. Уђите у гроб. Он је одвалио камен са гроба, да отвори врата да се уђе у гробни простор: Уђите у гроб и видите да Њега овдје нема, да је васкрсао, ту су остали само повоји и платно којим је по обичајима било умотано његово тијело. Видјевши то, оне, у страху и са радошћу, по заповјестима ангела благовјеститеља, оне су, по великом промислу, благодати, благослову Божјем, биле жене Мироносице одабране да преко њих Небо објави земљи најрадоснију вијест, коју је несретно ухо, палог човјека на овој земљи могло да чује вијест о васкрсењу, о животу вјечном, вијест о томе да гроб није последња станица и да је Господ својом милошћу предодредио будућност и после гроба онима који Га љубе, који Га воле и вјерују у Њега“, бесједио је Владика.
У крутом, патријархалном друштву јеврејског народа тада жене, по ријечима Епископа Методија, нијесу могле да се уче, ни да слушају проповјед, а камоли да благовјесте или нечему свједоче. Бог је оне најкрхкије, најслабије али које Га највише љубе и у Њега вјерују, одабрао да буду благовјеститељи највеће истине.
„Апостоли су, иако је то било чудо за то вријеме, ипак направили тај величанствени искорак у вјеру, скок у вјеру и повјеровали су, у том страшном тренутку кад су сви били разбијени, у то шта су рекле Мироносице и отишли у Галилеју, први пут се окупивши заједно после Тајне вечере, кад су сви били са Исусом на окупу, и после тога разбијени и у страху сакривени, бојећи се за свој живот. Први пут се окупљају на Галилеји заједно и долазе на ту гору гдје виде Исуса и кад Га видјеше, каже јеванђелист, неки посумњаше, а ми чистунци у вјери данашњи који осуђујемо ту њихову сумњу, није било чудо што су посумњали, јер цјелокупно њихово животно искуство није им могло потврдити и оправдати вијест да је Он, после онакве страшне смрти распећа, жив“.
„Кад су се увјерили сви да је Он васкрсао, онда је Господ Једанаесторици својих ученика, који су били тако несавршени, уплашени, сумњичави, посвећује најсавршеније дјело које је могло да се посвети живом човјеку а то је да проповједају хришћанство и ријеч о спасењу свих људи који повјерују у Христа и о томе да ми можемо, откривши нам начин на који то можемо, да постанемо браћа Сина Божјег Исуса Христа“, рекао је Епископ Методије.
Један од најљепших свједока Христовог васкрсења, који је цијели свој живот посветио Њему и Његовој служби био је, сматра Владика, дивни свештеник, протојереј-ставрофор крстоносац Радојица Божовић.
„Први сусрет са оцем Радојицом, прије 20 и више година, прије мог поласка у манастир када сам са једним дивним старим јеромонахом, који је био његов пријатељ, дошао сам у Улцињ, у цркву, парохијски дом када сам видио дивног, благочестивог, ненаметљивог, пристојног човјека, непретенциозног, кротког, благословеног који ми је дао савјет какав би ми могао само мој рођени отац да ми да. Заволио сам тада о. Радојицу, због те његове природе, скромности и ненаметљивости, али истовремено чврстоће и непоколебљивости у вјери, у служењу Богу. На том путу он је до краја издржао и посвједочио најљепшу причу и најљепшу вијест коју су свједочиле Мироносице цијелом свијету, преко апостола до данашњег дана“.
„Молимо се за тог дивног човјека и његову душу која је несумњиво у наручју Аврамовом, у Царству небеском, да се помоли за нас отац наш и учитељ, протојереј Радојица да и ми издржимо до краја на овом нимало лаком путу, у данашњем свијету. Благо његовој породици која је имала таквог оца, супруга, дједа, брата, комшију и пријатеља, благо парохијанима улцињским који су 45 година слушали јеванђелске ријечи из његових уста, благо Никшићу који је изродио тако диван изданак овог поднебља и дао га Цркви својој на корист и спасење свих његових парохијана и људи који су га познавали. Нека је покој његовој племенитој души, а породици на утјеху што су имали таквог оца, супруга и брата“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Методије.
О личности протојереја-ставрофора Радојице Божовића и њиховом дугогодишњем пријатељству говорио је професор Исмет Караманага из Улциња, а обратио се и Владимир Божовић, један од рођака проте Радојице.
