На данашњи дан у нашој светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Свети пророк Осија; Преподобномученик Андреј Критски; Свети бесребреници Козма и Дамјан; Пренос моштију Светог праведног Лазара четвородневног; и Преподобни Антоније леохновски.
* * *
Тропар празника:
СПОМЕН СВЕТОГ ПРОРОКА ОСИЈЕ
СВЕТИ пророк Осија беше син Веиријин из племена Исахарова. Живео је овај богомоћни пророк и пророковао на преко 800 година пре Христова Рођења. Речи његове богонадахнуте налазе се у књизи његовој, која садржи 14. глава. Укоравао је много Израиљ и Јуду због идолопоклонства, прорицао казну Божију за грехе, пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва, али и милост Божију колену Јудину. Прорицао укидање и престанак старозаветне жртве и укидање суботе (уместо које је Христос установио недељу), и долазак Господа, и богатство дарова, које ће Он донети Собом на земљу. Тако у његовој књизи пише за старозаветну синагогу јеврејску: „И укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине и све празнике њезине“ (Ос. 2, II). Живео до у дубоку старост, и мирно се упокојио.
* * *
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИКА АНДРЕЈА КРИТСКОГ
ПРОЂЕ доста времена откако престадоше многобројна жестока гоњења Цркве Христове од стране незнабожних и непобожних царева и кнезова. По престанку гоњења Црква Божија, као на плодоносној земљи, напојена чесном крвљу слугу Божјих, рашири се по свима крајевима земље. И у дому Господњем настаде мир и јединство вере, цветаше побожност, учвршћиваху се у људима добре нарави, извршиваху се заповести Господње, и верни живећи у врлинама напредоваху из силе у силу. Тада ђаво, завидећи томе, стаде тражити нове начине да одврати људе од Христа. И он смисли: да људе одвраћа од Христа, не отворено, него прикривено, вешто под видом ревности по Богу. Зато и изазва иконоборство: да би људи, одбацујући икону Христову, уствари одбацивали самога Христа, јер све што бива икони односи се на онога чији је лик изображен на икони. У том смеру, ненавидник спасења људског ђаво нахушка на гоњење светих икона цара Константина, не оног равноапостолног који просвети свет вером Христовом, него другог, званог Копроним, тојест Поганоимени. А би назван тако зато што при крштењу свом опогани купељ својом погани, а потом к Цркву Христову оскврнави својом безбожном јересју иконоборском. Њега ђаво подстаче, те безумни цар стаде говорити: да хришћанима не приличи клањати се иконама и поштовати их, јер је то незнабожачко идолопоклонство. Безумник није схватао да, ако је нека ствар рђава и штетна по душу, онда је и њена слика рђава и штетна по душу, и треба је забранити; а ако је ствар добра и корисна по душу, онда је и слика дотичне ствари добра и корисна по душу. Незнабожачки богови су зло и штетни по душу, зато је и забрањено поштовати их. Исто тако и слике њихове, изображења њихова су ствар зла и штетна по душу, зато Закон Божји и забрањује поштовати их. Свет је Гоепод Бог наш Исус Христос, свете су и слуге Његове, и веома корисни по душе наше, као што и Давид рече: Мени веома драгоцени бише пријатељи твоји, Боже (Пс. 138, 17). Зато су и изображења, иконе Господа и драгоцених пријатеља Његових – којима Он вели: Ви сте пријатељи моји (Јн. 15, 14) – свете и веома корисне по душе наше, и лш смо дужни поштовати их, знајући да поштовање, указивано иконама, прелази на онога који је изображен на њима.
He схватајући то, безумни и безакони цар Копроним, посла у све крајеве свога царства наређење: да се иконе избаце из домова Господњих, и да се нико не дрзне држати иконе у дому свом. При томе цар прећаше страшним мукама и смрћу овима који се не буцу покорили његовом наређењу. И настаде у Цркви Божјој велика невоља, туга и сета. Многи од верних, бојећи се страшне претње цареве, бегаху и скриваху се: градови опустеше, људи се разбежаше по пустињама; а од оних који остадоше: неки се потчињаваху царевом наређењу и престадоше се клањати светим иконама, а други, чврсто држећи предања Светих Отаца, неустрашиво се супроћаху иконоборцима, и зато их стављаху на разне муке. Сви затвори, тамнице и дубоке јаме беху пуни тада не разбојника, не лопова, не злочинаца, него епископа, свештеника и других побожних људи.
У то време на острву Криту бејаше један благочестив и богобојажљив човек, по имену Андреј. Он се беше одрекао света и славе његове и презрео све радости света: и узевши крст свој он иђаше тесним путем који води к небу, и многе привођаше таквом богоугодном животу. Чувши да у Цариграду безакони Копроним, ради новог јеретичког богохулног иконоборачког учења, држи по затворима многе свете, Андреј се распали ревношћу вере и љубави ка Христу и отпутова у Цариград. Тамо он, ничега се не бојећи, јуначки и веома неустрашиво поучаваше народ отворено да се не да завести царевим речима и јеретичким учењем. Оне пак који беху чврсти у вери Андреј сокољаше и подстицаше на истинско исповедање вере и трпљење мука.
Када Андреј виде како исповеднике Христове због поштовања светих икона иконоборци, по царевом наређењу, неке љуто бију жилама, неке огњем жегу, некима очи ваде, некима руке и ноге одсецају – би веома потресен. И не могући то више подносити Андреј хитно оде к цркви светог мученика Маманта, где се у то време налазио цар са мноштвом својих велможа и дворјана. И прогуравши се кроз силан свет у цркви он дође до самога цара, неустрашиво стаде пред њега, и громким гласом викну: Зашто се ти, царе, називаш хришћанин и слуга Христов, a иконе Христове газиш и многа зла слугама Његовим чиниш?
Андреј хтеде да продужи реч своју, али цар нареди да га ухвате. И слуге одмах полетеше на Андреја, и једни га ухватише за главу, други за руке, а трећи за рамена и одећу, и бацивши га на земљу, они га стадоше тући, по земљи вући и ногама газити. Цар пак, желећи да се покаже тобож милосрдан, нареди да престану тући Андреја; и изишавши из цркве, дозва га к себи, и стаде сам говорити с њим. Откуда теби, упита га цар, толика смелост, те си бестидно дошао да ме у лице грдиш? Је ли то из безумља, или са неким планом? Или ради тога, да би постао познат мени? – Андреј одговори: Ја ово чиним не из безумља, нити са неким планом, нити из какве сујетне славе да бих постао познат теби, јер све то што ти имаш у свету, ја презирем као ништарију и сматрам као дим. Него ја чух за твоје пагубно учење, којим ти одричеш поштовање светих икона, и гониш православну Цркву Божију. Због тога, ревност за дом Божји поједе ме (ср. Пс. 68. 10), и ја дођох овде издалека, да или усаветујем тебе или умрем за Христа мог. И када је Он, Господ мој, умро за мене, онда ја, лик Његов, нисам ли дужан умрети за лик Његов = за икону Његову? – Цар на то рече Андреју: Какво је то беснило и безумље ваше одавати славу бесмртнога Бога дрвету, бојама, камењу, и не послушати оно што је Бог наредио преко Мојсија, не градити себи лика ни слике? Откуда у вас расте то безумље, да се ви тако очигледној истини противите, и сами себе гурате у погибао? Веруј ми, ја ћу тебе мучити не због истине, не због Христа, него због твоје бестидне смелости и противљења.
Свети Андреј, не могући трпети такву хулу, рече: Проклета главо, зар не страда за Христа онај који страда за његове иконе? Зар срамота коју наносиш икони, не прелази на Онога чији је лик на њој? Зашто ви оне који срамоте и ниподаштавају ваше царске слике и статуе сурово кажњавате смрћу? Ви који сте прах, данас постојите а сутра ће вас нестати, ипак, желите да вам се преко ваших слика одаје поштовање. А много је већи грех посегнути на слику Христову = на икону Христову, јер срамота нанесена икони Христовој јесте срамоћење самога Христа, чији је лик на икони изображен.
И када свети Андреј хтеде да објасни, да је Бог преко Мојсија заповедио не градити слике ни ликове које би људи сматрали као богове, цар му не даде да више говори, и рече: Када се цареви гњеве због својих слика, онда се они далеко више гњеве када их неко грди у лице.
И одмах нареди цар да обнаже светог Андреја и бију без милости. А када светитељ јуначки отрпе то бијење, цар га стаде ласкавим речима наговарати да се повинује његовом злочестивом наређењу. А свети Андреј, подигавши очи к небу, рече: He дај Боже, да се ја одрекнем Христа мог у светој икони Његовој. Ти царе, боље је да се бавиш војним стварима и да управљаш народом, него да Христа и слуге Његове гониш.
Тада цар нареди да Андреја поново немилосрдно бију, те се крвљу његовом земља обагри. А неки од присутних, да би се додворили цару, стадоше се камењем бацати на Андреја, и разбише му уста камењем, и ребра поломише. Најзад, после многих мучења светитељ би бачен у тамницу. Ту он проведе неко време, и учвршћиваше у побожности верне који му долажаху.
Потом цар нареди да Андреја изведу из тамнице и опет муче на исти начин као и пре. И док преподобног исповедника тако мучаху, тело му се распадаше и дробљаше. Најзад, везавши га за ноге, они га кроз град вуцијаху по земљи ка месту где злочинце кажњавају смртном казном, да би и њега тамо погубили, по наређењу мучитеља. А када тако светитеља вуцијаху преко пијаце, један јеретик, по закимању трговац рибом, дознавши због чега муче светитеља, нахушкан ђаволом, дохвати секиру и пресече мученику ногу, и тиме прекрати многострадални пут светог мучеиика, јер од тога мученик одмах издахну.
Тело свето!1. Андреја би бачено у провалију међу лешеве злочинаца, и лежаше тамо преко дванаест недеља. По Божијем пак наређењу тамо стадоше са разних страна долазити ђавоимани: они изнесоше из провалије и исред лешева тело светог Андреја и погребоше га на свештеном месту, и тог часа, као награду за то, добише исцељење. И на гробу светог Андреја, молитвама његовим многи болесници добијаху исцељење: јер свети Андреј има слободу пред Богом и моли се за све нас, предстојећи заједно са светима престолу Господњем вавек. Амин.
* * *
СТРАДАЊЕ СВЕТИХ БЕСРЕБРНИКА КОЗМЕ и ДАМЈАНА и са њима: ЛЕОНТИЈА, АНТИМА и ЕВТРОПИЈА (ЕВПРЕПИЈА)
ИМАЈУ троји свети врачи – бесребрници, по имену Козма и Дамјан. Једни од њих родише се од оца незнабошца и мајке Теодотије, побожне хришћанке; они се мирно упокојише,[6] и бише сахрањени на месту званом Фереман Други живљаху у Риму, и окончаше од руке завидљивог учитеља њиховог, који их преваром заведе у гору тобож да беру лековито биље, па их тамо поби камењем. А ови трећи, чији спомен сада вршимо, беху из Арабије, лекари по занимању. Но када примише веру Христову, они стадоше бесплатно лечити безбројно мноштво болесника, и то не неким травама или другим куваним лековима, него силом Христовом: јер проходећи градове и села, они Христа проповедаху и именом Његовим све болеснике исцељиваху.
Слављени свуда због свог учења и својих чудеса, ови свети лекари бише ухваћени од игемона, за царовања злочестивих царева Диоклецијана и Максимијана, гонитеља и мучитеља хришћана. Доведени у град Киликију, ови свети врачи Козма и Дамјан предстадоше игемону Лисију. Игемон их најпре распитиваше за њихова имена, отаџбину и веру, па их онда стаде приморавати да идолима принесу жртву. Али пошто они не хтедоше то учинити, већ неустрашиво Христа исповедише, игемон нареди да их најпре бију без милости и бездушно. Затим их свезане баци у дубину морску. Но они се силом Божјом спасоше од потопљења, јер их анђео Господњи раздреши уза и изведе здраве на копно. Видевши то, игемон нареди да их доведу пред њега, и упита их: Реците ми, каквом се враџбином спасосте из мора? Јер и ја хоћу да последујем вашем учењу. – Они одговорише: Ми смо хришћани, и никакву враџбину ми нити знамо нити потребујемо, него имамо силу Христову, која нас избавља од сваке беде, и која спасава свакога ко призива пресвето име Христово.
После тога свети мученици бише одведени у тамницу. Сутрадан их изведоше из тамнице, и мучитељ нареди те их у огањ вргнуше, али они и у огњу остадоше неповређени: јер огањ изгуби своју природну силу, и не дотаче их се, нити их повреди. Веома зачуђен, игемон нареди да свете лекаре обесе и да их немилосрдно муче. Затим слуге, по наређењу мучитеља, бацаху камење на њих, да их убију, али камење се одбијаше од њихових тела као од стене и падаше на оне који га бацаху и њих убијаше. После тога стрелама стрељаху свете мученике, но и стреле се одбијаху од њих, ни најмање их не поврећујући, а устрељиваху оне који их пуштаху. Најзад видећи да су страдалци непобедиви, игемон их осуди на посечење мачем. И посечени бише за Христа свети бесребрници Козма и Дамјан, са друга три хришћанина: Леонтијем, Антимом и Евтропијем (по другима: Евпрепијем). И сви они бише погребени заједно. Они не само за живота, него и после смрти имађаху дар да чине многа чудеса, јављајући се болесницима и исцељујући их. Молитвама њиховим нека и ми добијемо исцељење наших душевних и телесних болести. Амин.
* * *
СПОМЕН ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ И ПРАВЕДНОГ ЛАЗАРА ЧЕТВОРОДНЕВНОГ
ГЛABHO празновање светог Лазара је у Лазареву Суботу уз Часни Пост. Под данашњим датумом празнује се пренос светих моштију његових са Кипра у Цариград. Цар Лав Мудри сазида огроман и прекрасан храм светом Лазару у Цариграду и пренесе му мошти у тај храм 890. године. Када после близу хиљаду година откопаше гроб Лазарев у граду Китију на Кипру, нађоше мермерну плочу, на којој је стајало написано: „Лазар Четвородневни, пријатељ Христов“.
* * *
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ АНТОНИЈА ЛЕОХНОВСКОГ
СИН Тверских бојара. Најпре се подвизавао као отшелник у пустоши Рубљеви, на петнаестак километара од Новгорода. Затим је он на Леохнови, у близини језера Иљмења, основао манастир Преображења Господња. А кад Швеђани нападоше на тај крај, преподобног Антонија позва у Новгород Новгородски митрополит Исидор 1161. године, где преподобни Ангоније и оконча у својој 85. години у цркви светог евангелиста Луке. Свете мошти његове бише 1620. године пренесене у Леохновски манастир.
