Доносимо беседу Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, коју је изговорио у Саборном храму Светог Саве у Паризу, на устоличењу Његовог Преосвештенства новоустоличеног Епископа западноевропског г. Јустина (Јеремића)
У име Оца и Сина и Светог Духа. Браћо архијереји из наше помесне Цркве, Српске Православне Цркве, драга браћо архијереји из свих других помесних Цркава, браћо свештеници, часно монаштво и сестре монахиње, изнад свега, драга браћо и сестре, сабрали смо се данас да извршимо одлуку Сабора наше помесне Цркве и наравно, пре тога и после тога и изнад свега, вољу Духа Светог. Сабрали смо се да устоличимо владику Јустина за Епископа западноевропског, чија духовна брига покрива више земаља Европе, тачније Европске уније, а то су: Француска, Шпанија, Белгија, Португалија, Луксембург и Холандија.
Радост је наша неизмерна данас, јер је то радост у Духу Светом, радост црквена, радост која се не тиче само нас који смо данас сабрани у светом храму, него будући да је радост Цркве, а Црква нема граница и обухвата и небо и земљу, данас се радују и небо и земља, а нарочито се радују велики свети архијереји Цркве које је Господ прославио због тога што су се одликовали смирењем по угледу на самог Христа. Свети оци кажу да смирење само када га имамо поседује у себи све остале врлине. Међутим, то смирење није смирење од овог света који тумаче психолози, парапсихолози, разни трговци духовношћу у разним религијама. То је смирење које је синонмим вере, вере која подразумева све за Христа и Христа низашта, вере која значи апсолутно и потпуно поверење у љубав Божју и у Његов промисао, вере која је свест о томе да Он боље зна одакле смо, ко смо, куда идемо, шта је свакоме од нас потребно као појединцу, али и као заједници.
Радујемо се, браћо и сестре, што смо сабрани овде, на простору који је такође украшен светитељима Божјим, мученицима од најранијих векова, многим сведоцима истине Христове. Сабрали смо се овде да извршимо вољу Духа Светог и да устоличимо владику Јустина Епископа Епархије западноевропске, да буде на месту и по обличју Христовом. То је епископ. Шта то значи, браћо и сестре? То значи да врши дело Христово. Зато, драги владико Јустине, прва лекција и најважније слово које треба да знате јесте да је Епископ на месту и по обличју Христовом, да врши Његово дело, а не своје, а то значи да пре свега и изнад свега служи свету Литургију која ништа друго није него тајна Царства небеског. То је небо, то је Царство небеско. То је будући век са нама и међу нама. То значи, драги Владико, да је служба Ваша да уводите људе, иконе Божје, у тајну Цркве, у тајну спасења, реалног спасења као најважније теме којом је заокупљен сваки човек, не само човек данашњице, него од кад зна за себе, од кад је произишао из руку љубави Божје када је створен је за Царство Божје, за спасење. Шта значи спасење? Значи пуноћа живота. Зато је човек створен и нема тог који не чезне за тим. Зато постоји Црква и на њеном челу, у једној Епархији, Епископ постоји да уводи народ у тајну Христову, у тајну спасења, али не као идеје, него као реалности која је дата овде и сада да можемо да је живимо, да је предокушамо, а она нас чека у својој пуноћи у будућем веку.
Драги Владико, ви то добро знате, али данас подсећајући и вас подсећамо и себе, све нас сабране архијереје, али и вас, браћо и сестре, драги хришћани, да сте позвани да проповедате Реч Христову, а не реч своју. Позвани сте да проповедате реч Христову која треба да буде на најважнијем месту, треба да буде на првом месту. Реч Христова је нешто што је најпотребније сваком човеку без обзира на позицију, без обзира на иметак, без обзира на пол, без обзира на узраст. Реч Христова је почетак и крај. Она је најнеопходнија, најпотребнија сваком људском бићу, али и читавој творевини. Ако будете имали реч Христову као најважнију тему имаћете одговор на сваку тему, али ако, не дај Боже, помислите да можете решавати многе проблеме и многе изазове са којима се суочава данашњи свет и данашњи човек, најпре и пре свега, а оставите реч Христову и реч Јеванђеља по страни, нећете дати адекватан и исправан одговор на изазове и на проблеме са којима се суочава модерни човек. Реч Христова је понекад блага реч, али понекад може да буде оштра. Онда када позива на одрицање, на крст, уколико смо конформисти она боли. Имамо пример у Јеванђељу. Када становници једне области, у којој је Христос дошао да проповеда спасење и чини чудо, кажу Господу: Иди од нас, не требаш нам! Зашто? Зато што присуство Христово њих изобличава. Или сетимо се Достојевског, његовог романа Браћа Карамазови и приче о Великом инквизитору. Шта каже Велики инквизитор Христу? Зашто си дошао? Нама је феноменално, све је у реду, иде како смо ми испланирали. Имамо свега у изобиљу, али само видимо ближњега свога као свога непријатеља. Профит и слава су нам важнији од нашег ближњег! Ја знам да ви знате добро читавим својим бићем да не само да то није исправно, него да је то промашај, да би то био катастрофалан пут за послање једног Епископа и Цркве Његове, јер су они послани да буде на покајање, на преображавање, а не на саображавање духу овога света. Дакле, Ваша реч не треба да буде реч која се саображава духу овог времена, него треба да буде реч која позива на пребражавање без обзира на све и баш због тога што је Христос непроменљив, као и Његова истина и Његово Јеванђеље. Ви морате наћи начин, морате наћи облик речи која ће бити разумљива модерном човеку. Пре свега, наравно, живите изван матице, у Француској и у другим земљама где се не говори српски језик, поред свога језика морате говорити и језик оних поред којих живите, али не само спољашњи језик као вербално оруђе споразумевања, него и унутрашњи језик. Морате познавати њихове бриге, њихове дилеме, њихове потребе, носталгије, чежње. Морате их разумети, дакле, изнутра и наћи начин, нови начин, можда другачији од начина прошлих епоха, можда другачији начин од других простора, али да им пренесете управо ту исту непроменљиву реч Јеванђеља Христа Живог, Бога Распетог и Васкрслог.
Тек онда када сте утврђени у свему ономе на шта позива Христос, Ваша реч ће бити богословска и испуњена Духом Светим,мада ће неко хтети да ту вашу реч усклади са својим суженим калупом. Давно је неко рекао изреку: Non nova sed nove, да могу бити нови начини, али да се не могу проповедати и сведочити нове ствари. Ваш је задатак, драги Владико, да проповедате и сведочите Христа Васкрслог, пре тога Христа Распетог, пуноћу живота, истину о томе да је Бог творац свега што се види и не види, али да је као круну творевине створио нас људе, човека по својој слици и прилици. Ту истину да је човек слика и прилика Божја морате сведочити непрестано, јер ако немамо ту спознају онда не треба да нас чуди што не само да међусобно можемо постати непријатељи, него се можемо преобразити у зверове. Онај који не зна да је човек створен по слици и прилици Божјој, као и да има то најузвишеније достојанство, ни себе не види као непролазног, али не види ни свог ближњег, другог човека, као свог брата без кога нема смисла ни нашег постојања, нема могућности ни нашег духовног узрастања.
Нека Господ Вас благослови! Са Вама је пуноћа Цркве, свештени Сабор, али и многи други православни који живе на истим просторима на којима ћете и Ви вршити своју службу у јединству и љубави. Сигуран сам да ми православни, где год да смо, можемо у пуноћи сведочити Христа и скромно и смирено допринети да Он буде видљив и тамо где постоје разне олује и ветрови који хоће да Га сакрију. Нека Вас Господ чува, нека благослови Вашу службу. Ми се препоручујемо Вашим молитвама, имајте нас непрестано не само у личној молитви него пре свега и изнад свега у литургијској молитви. Нека Господ благослови. Достојан! Позивам члана Светог Архијерејског Синода, Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, да прочита одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору Преосвећеног г. Јустина за Епископа Епархије западноевропске.
Извор: Инфо-служба СПЦ
