.png)
Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на устоличењу новог Преузвишеног Надбискупа београдског монс. др Ладислава Немета
Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! Данас и ми православни хришћани, а сигуран сам и сви други људи добре воље и грађани Србије, радују се устоличењу новог Надбискупа београдског заједно са свим верницима Католичке Цркве и Београдске надбискупије.
Драги Надбискупе, Ви сте човек ових простора, могу слободно рећи човек наших народа, неко ко је рођен и одрастао, не замерите што ћу рећи, у Бачкој, где сам рођен и одрастао и ја. Управо та чињеница казује не само да познајете душу свих људи који живе овде у Србији, него као хришћанин, као бискуп, као служитељ Цркве, засигурно знате да делите све што је добро и што је лоше са свим људима ових простора. Исто тако сигуран сам да делите уверење да сви људи који живе у Србији, а пре свега они који верују у Бога, знају – а ја сам дубоко уверен у то – да смо једни другима потребни и да нико никоме не може рећи: Вишак си! Да то није тако не би нас Бог поставио у ово време и у овај простор да живимо заједно, јер ми хришћани знамо да све бива по Његовој вољи и по Његовом промислу. У исто време Ви сте живели на разним странама света и можемо слободно рећи сабрали космополитска искуства, видели све оно што је добро, што је мање добро, али и што није добро тамо где сте служили и где сте живели.
Сигуран сам да сте искуствено спознали и основну библијску истину да је сваки човек створен по слици и прилици Божјој, а то за нас хришћане значи да у одређеном времену и простору са својим капацитетима, са својим даровима и талентима, са својим подвигом, сваки човек је из небића у биће позван да би живео пуноћом. Створен је за Царство небеско, а то значи за заједницу нераскидиву са Богом, за Царство небеско које није апстрактна вредност која нас чека тамо негде далеко, искључиво и само, него за Царство небеско које почиње овде и сада. Да ли смо судеоници или учесници Царства небеског зависи од тога како оно што се зове икона Божја у нама ми употребљавамо.
Знамо ми хришћани да нема Царства Божјег без Христа и јеванђељских вредности. Модерна наука каже да је човек homo religiosus, другим речима, научно потврђује управо ту нашу хришћанску истину да само онда када човек живи по јеванђељским вредностима, по вредностима које је Бог усадио у нас, остварује смисао и пуноћу свог живота већ овде и сада.
Иако то знамо, драги брате Преузвишени Надбискупе, Ви сте на разним странама света и овде могли да спознате чињеницу да је модерни свет препун разних идеја и идеологија које су супротне ономе на шта нас позива Христова реч и на шта нас позива Јеванђеље. Данас имамо, како се то каже, нову парадигму, а та парадигма гласи да је све флуидно, да је све пролазно, да ништа није стално и трајно, да – једном речју – нема истине, јер истина – плеоназам је да кажем – је увек истина само кад је вечна. Сама реч истина значи да говоримо о ономе што је увек исто и самим тим вечно. До те мере је нова парадигма нестална и флуидна да ћемо, ако буде доследна сама себи, доћи до тачке у којој ћемо се суочити лицем у лице са питањем: Шта је човек? Нама је дато и задато и знање и подвиг да јесмо и да будемо човек, да јесмо и да будемо људи! Отуда верујем – као што смо сарађивали до сада, али из другог простора и друге позиције – да ће са овог места на које вас је промисао Божји и благослов и одлука папе Фрање поставила бити још већа могућност и шанса да заједно urbi et orbi сведочимо вечну истину о спасењу човека у Христу Богу, који је смисао својим распећем и својим васкрсењем, и да ћемо заједно сведочити истину да је човек икона Божја и као такав има непоновљиву вредност и да има вечни смисао да је створен за Царство небеско.
Међутим, и не само то! Сигуран сам да ћемо заједно, заједно и са другим Црквама и верским заједницама, управо у складу са вољом Божјом, у складу са Јеванђељем Христовим, чинити све што је добро не само за нас појединачно, него за сваког човека управо по једноставној речи и принципу Христовом: Што хоћете да вам чине људи, тако и ви чините њима. Чинићемо ослањајући се не на себе и своје снаге, него пре свега на силу и љубав Божју да сведочимо реч Христову и непролазну вредност Јеванђеља. Усудићу се да кажем, а знам да исто мислите, те вредности ћемо и бранити молитвом и љубављу пре свега.
Нека вам Господ да снаге да служите својој Цркви, свом народу, народу Божјем, а то онда значи да ћете служити читавом свету, тј. спасењу читавог света баш онако – дозволите ми да искористим ову прилику у знак захвалности Вашем претходнику – како је и он чинио. Нека Господ и њему да мир, радости и љубав, а Вама још једампут, делећи радост са свим вашим верницима, честитам уз молитву да Вам Господ да снаге, мира и стрпљења како бисте заједно са Светим апостолом Павлом – а то желим и свима нама – могли да кажете на крају: Добар рат ратовах, трку заврших, веру очувах, да би онда Господ наградио и Вас венцем правде која није правда људска, него истина, љубав и пуноћа живота. Нека Вас Господ благослови и нека благослови и све нас овде сабране, да изведе мир свој у Ваше срце и у срца свих људи, јер то је једини мир који нам је потребан, да би мир онда био наше искуство и чињеница нашег живота. Хвала и нека сте благословени!
Извор: Инфо-служба СПЦ
