Кијев, 29. децембар 2022. - Канонска Украјинска православна црква и Успенско-кијевопечерска лавра позивају украјинску Владу да обустави прогон Цркве и манастира и да дозволи великом братству да и надаље ужива укоришћењу цркава сопственог манастира.
У совјетско време Лавра је постала државни музеј, а Украјина никада није вратила територију Цркви након пада Совјетског Савеза. Раније ове недеље најављено је да са новом годином манастир више неће моћи да користи главне цркве Горње лавре — Успенски собор и трапезну цркву.
Манастирска прес служба објавила је отворено писмо председнику Зеленском и другим функционерима у вези са тим:
Поштовани Владимире Александровичу!
Поштовани Денисе Анатолијевичу!
Поштовани Александре Владиславовичу!
Поштовани грађани Украјине!
Ми, свештенство и братија Свето-успенске-кијевопечерске лавре (мушког манастира) Украјинске православне цркве, обраћамо Вам се поводом кршења права манастира и његових паохијана, која су у последње време интензивирана.
Од свог оснивања почетком 11. века Лавра је била и остала средише духовног живота, место молитвеног подвига монаха, понос и лепота Кијева, што бележе не само посетиоци, већ и међународни организације, посебно УНЕСКО. Лавра је кроз историју свог постојања била подвргнута прогонима и разарању, али се увек занављала с новом снагом, окупљајући око себе православни народ. У безбожним временима совјетске власти Кијевско-печерска лавра је скоро 70 година била затворена и претворена у музеј, значајан део монаха је био бачен у тамнице и логоре или је био лишен живота. У овим страшним временима, цркве и зграде Успенске Кијевопечерске лавре су уништене и руиниране. Али после обнове православног богослужења 1988. године Лавра је изникла из рушевина трудом и средствима манастира, братије, добротвора и парохијана. Треба напоменути да држава као власник није предузела и не предузима значајније мере за обнову и одржавање цркава. Средства која су за ову намену издвајана из државног буџета била су незнатна, тако да Национални резервни фонд још увек не може да припише себи заслуге за све реконструкције и рестаурације које су обављене последњих 30 година.
Света Успенско-кијевопечерска лавра се више пута обраћала надлежним државним органима с молбама да се цркве и објекти Лавре врате њеном правом власнику — канонској Украјинској православној цркви. Конкретно, такве жалбе су поднете и поводом преласка цркава Горње лавре, ако не у власништво, онда у трајно бесплатно коришћење. Међутим, ови апели су остали без одговора из политичких разлога. Једино што је манастир успео да постигне, о трошку и залагању којих су поново изграђени и обновљени Успенски Саборни храм и трапезна црква, јесте да их пренесе на изнајмљено коришћење за време богослужења. Штавише, Лавра плаћа значајна месечна средства за осветлење и грејање, упркос чињеници да би требало да се ове цркве стално греју о трошку државног буџета.
Сада је управа Националног резервног фонда одбила да продужи уговоре о привременом коришћењу Саборне цркве Успења Пресвете Богородице и трапезне цркве за наредну 2023. годину. Штавише, недавно су у Лаври и у другим манастирима вршени срамни претреси и протуране исфабриковане „вести” у тзв. масовним медијима. Све се ово ради, очигледно, ради преношења цркава Горње Лавре у новостворену Православну цркву Украјине.
Однос према Украјинској православној цркви уопште, а посебно према Успенско-кијевопечерској лаври показује да је држава Украјина, која је прогласила свој европски демократски избор, далеко од тога да га спроводи у пракси.
Украјина се 1995. године обавезала да ће „успоставити правно решење за питање враћања црквене имовине“ (подчл. XI става 11. Закључка бр. 190 (1995) од 26.09.1995). Међутим, 2005. године Парламентарна скупштина Савета Европе поново је позвала украјинске власти да „успоставе јасна правила за враћање црквене имовине, како то захтева подчл. 11. XI. Закључак бр. 190 (1995)” (PACE Resolution No. 1466 (2005) of 05.10.2005). Акционим планом за испуњавање дужности и обавеза Украјине које произилазе из њеног чланства у Савету Европе, одобреним председничким декретом бр. 39/2006 од 20. јануара 2006. године, предвиђено је да се изради и поднесе Врховној ради Украјине предлог закона „о унапређењу правила за враћање ц рквене имовине верским организацијама“. Председничким декретом бр. 24/2011 од 12. јануара 2011. одобрен је акциони план за испуњавање дужности и обавеза Украјине које проистичу из њеног чланства у Савету Европе, у којем је једна од обавезујућих мера дефинисана као израда и подношење Врховној Ради Украјине нацрта закона Украјине „о враћању верских објеката верским организацијама“.
Тренутно, ове одлуке PACE и обавезе Украјине да их спроведе нису спроведене у живот. Напомињемо да се документи PACE не односе на стварање нове поделе Цариградске цркве и пренос верских објеката на њу, већ на враћање црквене имовине верским организацијама од којих је одузета — у овом случају то може бити само Света Успенско-кијевопечерска лавра (мушки манастир) Украјинске Православне Цркве као канонски правни наследник Лавре коју су основали свети Антоније и Теодосије Печерски.
Као што историја показује, прогон свете Православне цркве и злоупотреба светих места носи невоље и тугу не само организаторима и учесницима оваквих срамних радњи и њиховим потомцима, већ и земљи на којој се то дешава. Знамо да ако прогон одвраћа најпре слабе вером, тим више јача Црква Христова, за коју је њен Оснивач Господ наш Исус Христос рекао да је врата пакла неће надвладати (Мт. 16,18).
Имамо наду и сећамо се речи Христових: Ако мене гонише, и вас ће гонити (Јн. 15,20). А ко није гоњен, није са Христом. Али знамо да што су хришћани били више прогоњени, хришћанство је више расло и ширило се.
Међутим, ми, као грађани Украјине, радосно радимо за своју отаџбину, за пољуљан мир у друштву који сада постоји и који би кратковидим акцијама одузимања цркава канонској Украјинској православној цркви могао да буде пољуљан.
Имајући одговорност пред Богом за душе поверених нам људи, молимо вас да прекинете безакоње и прогон Украјинске православне цркве, а посебно Успенско-кијевопечерске лавре (мушког манастира) украјинских православаца. Уверавамо Вас да ћемо своја права бранити сугубом молитвом, окупљањем пастве око Цркве, као и правним средствима, укључујући и међународне организације.
Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати (Мт. 5, 9).
