Данас се Христос рађа у Витлејему од Дјеве. Данас Беспочетни добија почетак и Реч постаје тело, небеске силе кличу, земља с људима радује се, маги Господару дарове приносе, пастири чудо разглашују, а ми непрестано узвикујемо: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!“ (Божићна стихира Јована Монаха).
Певајући ову божићну стихиру и промишљајући о богочовечанском догађају који се збио у Витлејемској пећини можемо направити јасну паралелу између сведочанстава из Јеванђеља и данашњег човека и времена у коме живимо. Тај наратив нам говори да Мудраци имају симболику човека оптерећеног свакодневним искушењима који трага за смислом. Звезда показује пут који човека упућује на Исуса Христа, Победитеља сваког искушења и Бога сваког смисла, упућује га ка свеопштој надежности, а никако безнадежности и ка утопистичком курсу историје који се жели имплементирати кроз сва ова искушења данашњег савременог света и човека. Колевка Богомладенца симболизује Цркву као суштину живота човека у овоме свету. Кроз сведочење Светог Јеванђеља отвара нам се широк простор духовних вредности које лече тело и душу сваког човека, као некад што је била Бања Витезда. Управо нам се у Цркви даје лек бесмртности, како нам то и сведочи Свети Игњатије Богоносац и кроз Тело и Крв Господњу примамо те дарове Живота Вечнога.
Истинити сведоци догађаја из Јеванђеља, Свети Апостоли, својим животом и личним примером сведоче да нам кроз многе невоље ваља ићи, без колебања, да би ушли у Царство Небеско (Дап. 22, 1). Они су прошли многа заједничка различита и слична искуства, али и заједничка искушења у процесу узрастања и сазревања у вери. Зато је тај опит вере и љубави дубоко усађен у наше целокупно хришћанско биће, што је сигуран пут ка мирној луци Вечног Живота и спасења, ка вечном загрљају са Господом нашим Исусом Христом.
Сва ова суморна искушења данашњице су нам дата као подвиг заједничког дела у Исусу Христу, а све то утемељујући на оваплоћеној јеванђелској Истини, што нам сведоче речи Светог апостола и јеванђелиста Јована да останемо сви у љубави Христовој. (1 Јн. 4,8)
Нека би радост овог празника, Оваплоћења Господа и Спаса Нашега Исуса Христа, засјала свету Тајном богопознања. Да човек спозна свој грех да би могао бити вођен звездом коју су видели пастири и која их је одвела ка колевци Богомладенца. Човеково целокупно биће треба постати колевка Христова, да би били обожени и да познамо Исуса Христа као једини Пут који води ка тајни нашега спасења узвикујући спасоносне речи: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!
Мир Божији – Христос се роди!
Ваистину се роди!
