Божић је празник откривања Истине. У Витлејемској пећини родила се Истина као Дијете Спаситељ свијета и свијетли на гори као град са чијих се кровова дању и ноћу проповиједа и пјева о Рождеству већ више од двије хиљаде година. Дошла је Истина у свијет, сишла је међу људе као човјек и завољела их као Бог.
У тој су Тајни, која лежи повијена на слами у колијевци од јасала, сабране све тајне свих свјетова. У тој је Тајни највећи догађај под небом и над небом донио и открио – Богочовјека Христа. У Њему је људска природа, унакажена и обезличена гријехом, злом и смртношћу, пронашла себе и свој вјечни смисао и циљ, свој изгубљени истински божански оригинал.
Божић је празник који Св.Јован Златоусти назива „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“ јер је Рођење Христово почетак смисла живота човјековог, први откривени смисао и истина о човјеку и његовом потенцијалу. Свануо је Дан спасења и избављења човјечанства из гријеха, стали смо на нови Пут Истине и Живота који се открио у Дјетету. И наш данашњи и свагдашњи молитвени долазак у цркву улазак је у заједницу, улазак је у образ који је икона Царства небескога, гдје сабрани у Тајни, у свјетлости литургијске саборности на коју смо рођењем Христовим призвани, у јединству са Њим, откривамо тајну човјековог бића, свој непролазни смисао и вјечиту вриједност. Божанску намјеру према палом човјеку, изгубљеном јагњету, Пастир добри је заувјек разријешио својим оваплоћењем у човјека учинивши тиме човјека богом по благодати.
"И Бог постаде човјек и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову..." (Јн. 1, 14). Сјединивши својим рођењем и очовјечењем Бога и човјека, Спаситељ је собом сјединио сав видљиви и невидљиви свијет у Једно, у Цјелину једног тијела и једнога духа, Богочовјечанског организма, у круну саборности, на трпези љубави на коју смо сви призвани, сва Божија створења, смртни и бесмртни, сва мјеста и сва времена, сви народи, језици и културе. Управо онако како јеванђелисти Лука и Матеј описују, а иконописци изображавају: у пећини и штали налазимо Богомајку са Дјететом око Ког се све свило, Праведни Јосиф, мудраци са Истока, пастири, анђели Божији и животиње, во и магарац, симболично указујући на Јевреје и пагане, а који му овдје стоје ближе од анђела гријући га својим топлим дахом у хладном свијету. Кад се један радује, сви се радују, кад један пати, сви пате и тугују, сви без разлике. Мали Бог, Божић и човјечић, дошао је, призвао и окупио цио свијет око себе и цио свијет се тог дана родио као његова породица.
Како је оваплоћени Господ сјединио све и сабрао, тако је и природа Цркве понијела као своје основно својство васељенски и саборни карактер проглашен у Символу Вјере: „Верујем у једну Свету, Саборну и Апостолску Цркву“. Истинска саборност Цркве се гради и произилази управо из саборности црквеног народа који је основни субјект Цркве и остварује се у слободном јединству и љубави кроз сваког појединца, сваког човјека и свих људи окупљених на мјесту помирења и братског праштања остварујући план Божји ο свијету. Сјединивши Собом све, Христос је био и остао циљ и темељ сваког бића, сваког односа и сваког дома. Безуслован и Безграничан, Беспочетан и Бескрајан, свједочи нам о суштинској Заједници, новој заједници Неба и земље, Творца и творевине.
На данашњи радосни празник Рођења Христовог ријечи пјесме анђела Божјих „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14) преиспуњавају сва хришћанска срца широм земаљског шара. Дан je овај велика радост за цио свијет, дан кад славимо Бога, једино и истинско мјерило свих бића и свих збивања на свијету, дан када славимо мир и добру воља међу људима.
Славећи Бога човјек истовремено уздиже и прославља себе и сву творевину Божију. Славећи мир Божји и проповиједајући мир Христов, свијет без смрти и насиља, човјек довршава дјело Божије и доприноси обнови и подизању Царства Божјег на земљи. И само добром вољом према другоме, несебичним разумијевањем, саосјећањем и давањем себе Богу и ближњем, придоносимо миру и прослављамо Бога, остварујући истински морални и материјални напредак, братску солидарност и сарадњу, заједницу и заједништво у разрјешавању свих препрека и проблема које пред нама и стоје.
У брод неслоге се данас цио свијет укрцао и у дубоко је и немирно море запловио. Тамо гдје се људи самопрогласе апсолутним владарима и власницима свега створеног, егоистички интереси отварају пут насиљу и неправди, а деградиран и изобличен човјек не може се подићи до заједнице слободе и мира. И баш зато што је човјеков микрокосмос само одраз макрокосмоса, он има велики задатак да се врати Богу и да с муком поврати Рај који је својом незаситошћу изгубио. Мир је плод љубави и дар је Божји, али и дјело које ми морамо слиједити и градити. Сусрет са Христом увијек из коријена обнавља човјека и људске односе будећи их из мрака и бесмисла, и благоводећи ка логици љубави, братству и милосрђу. Бити вјерујући данас и чувати своју вјеру није само декларативно питање, већ препород цијелог човјека и цијелог свијета. Вјера рађа у нама новог човјека богатог Богом, вјера нас ослобађа од лажи и открива наш једини и прави идентитет. Зато, вјеровати значи прихватити ту преображавајућу поруку у нашем животу, значи прихватити објаву Богомладенца.
Драга браћо и сестре, без љубави у овом нашем свијету све је осуђено на тугу, а без оваплоћене Љубави Божје, Која је Христос Новорођени, све је осуђено на ништавило. Ово је Дан који је дао Бог да се и ми духовно рађамо и препорађамо кроз Христа Господа. Да бисмо били истински Христови миротворци љубимо све око себе и свима свједочимо Наду нашу, како каже Свети Апостол Петар (1. Пет 1, 3 и 3, 15).
Подигнимо горе срца и наздравимо данас нашем сладком Православљу и нека благословена свјетлост Духа Светога, Духа Христа Богомладенца, Духа Божјег засија у душама нашим, домовима нашим и цијеломе свијету!
На данашњи дан радосног празника Рођења Христовог и свих других дана нашега живота, опростимо, браћо и сестре, једни другима и са братском и сестринском љубављу поздравимо једни друге светим поздравом:
Мир Божји, Христос ce роди!
Ваистину ce роди!
Благословена нова 2023 година!
Епархија будимљанско-никшићка, у Беранама,
о Божићу 2022. године
