На празник Сабора Пресвете Богородице, Владика Димитрије служио је свету архијерејску Литургију у Петропавловом манастиру, гдје је манастирска капела посвећена Пресветој Богородици. Преосвећеном Владици саслуживали су протојереј-ставрофор Момо Пејчић, јеромонах Антоније и јереј Игор Мастиловић.
Бесједећи по Јеванђељу, Владика Димитрије појаснио је да Црква данас саборно прославља Марију Дјеву, Мати Живота, која је примила и одржала ријеч Божију. Због ријечи Божије, коју је примила у срце, Она је родила оваплоћену Ријеч Божију — Спаситеља Исуса Христа. Богородица је слика Цркве, јер Црква живи ријечју Божијом и, свједочећи ријеч Божију и Јеванђеље, рађа и препорађа људе, који се — крштавајући се — рађају за вјечност, за нови живот, за свјетлост, врлину, наду и милост Божију. Поред Мајке Божије, Црква прославља и Цара Давида; заручника Мајке Божије — Јосифа; и једног од синова Јосифових — СветогЈакова, првог епископа Јерусалима. Прослављајући ова три светитеља, Црква пролази кроз читаву историју Спасења. Све што је Христос учинио за људе дјелатно је и живо у Цркви: Рођење, проповијед, чуда и све Његово. Долазећи на Литургију и слушајући Свето Писмо, човјек доживљава благодат којом срце постаје мекше и пријемчивије за Христа, и пожеливши да Га има као пријатеља, човјек од Господа добија испуњење жеље и, причешћујући се, препознаје Га у пуноћи и прима радост новога живота. Владика је пожелио да човјеково срце увијек заигра на ту Тајну, како то никада не би прерасло у свакодневно и обично, јер човјек узима учешћа у великом чуду које има потенцијалну снагу да промијени човјеков живот.
По Отпусту, Владика Димитрије је нагласио да је Мајка Божија примјер потпуне преданости Богу. Била је до те мјере предана Богу да је сву душу, све срце, сву савјест и сву вољу испунила вољом Божијом, да се ниједна помисао грешна није могла дотаћи Ње. Сваки човјек, као биће створено за љубав, позван је да ту љубав преда Христу у руке, како би га Он научио како да воли све ближње.
