Конференција за новинаре „Отворених врата”: Стручњаци се жале на равнодушност према страдању хришћана које се доживљава као „мејнстрим” – Слобода вероисповести је добар показатељ опште ситуације са људским правима.
У аутократским државама прогон хришћана може попримити степен насиља и узнемиравања какав је у Аустрији тешко замислити. Немачки службеник хуманитарне организације „Отворена врата“ Томас Милер скренуо је пажњу на два упечатљива случаја у четвртак на конференцији за новинаре у Бечу: У мају 2022. године муслиманку студенткињу Дебору Самјуел каменовали су муслимански студенти на северозападу Нигерије након једног поста што је доживљено као увредљиво, њен леш је потом спаљен. Њен „злочин“: пошто је положила испит, захвалила је Богу на подршци путем WhatsApp-а. А у Кини је оператер једне хришћанске књижаре 2022. године осуђен на неколико година затвора, а његове муштерије су морале у полицију на инфортмативни разговор због наруџбина које су понекад издаване годинама уназад.
„Отворена врата“ се баве оваквим кршењима верских слобода и људских права од свог оснивања 1955. године – првобитни фокус на источноевропске земље под комунистичком вллашћу сада се проширио на цео свет, каже генерални директор „Отворена врата Аустрија“ Курт Иглер. А након побољшања стања и мањег прогона 2000-их, ситуација за многе хришћане се драматично погоршала током протекле деценије, као што се може видети из Светског индекса прогона 2023 објављеног у среду – 30. пописа ове врсте.
Како је рекао експерт Милер, овај високо диференциран индекс је добар извор за процену укупне ситуације људских права у земљи: слобода вероисповести је добар показатељ за то, јер њено ограничавање крши, између осталог, право на слободу изражавања и штампе, слободе образовања и слободе окупљања. У западним демократијама попут Аустрије, међутим, често се мало пажње посвећује прогону хришћана, сложио се Милер са осталим стручњацима на подијуму. Католички публициста Ханс Винклер је чак рекао да је та тема „срамна” за представнике медија који слабо пишу о овоме и у земљама у којима чине малу мањину. Групе попут Палестинаца на Блиском истоку или Рохиња у Мјанмару сматрале би се мањином којој је потребна заштита у овој земљи.
Хришћани пате у Нигерији и Кини
На ранг листи 50 земаља са најјачим прогоном хришћана, Нигерија (6. место) и Кина (16. место) заузимају прва места. Цела подсахарска Африка тренутно је погођена таласом верски мотивисаног насиља, почевши од Нигерије. У најмногољуднијој земљи Африке број верски мотивисаних убистава порастао је са 4.650 прошле године на 5.014 – то је 89 одсто од укупног броја убистава на међународном нивоу. Много ће зависити од исхода председничких и парламентарних избора крајем фебруара, рекао је "виши аналитичар прогона" Томас Милер.
У Кини је Ковид-19 погоршао ситуацију за хришћане, а контрола над верским слободама је додатно пооштрена, каже Милер. Сада је потребна лиценца за дистрибуцију хришћанског садржаја, онлајн куповина штампаних Библија је забрањена, библијске апликације и повезани хришћански онлајн ресурси су блокирани. А техничке методе у Кини за контролу становништва - путем препознавања отисака прстију или локације мобилног телефона - умножиле су се, према експерту за људска права, а окупљања парохијске заједнице су знатно отежана под маском борбе против пандемије.
Превод с немачког
редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
.jpg)
