ПИТАЊЕ: Да ли свештеник, који ће крстити дете и освештати дом родитеља тог детета, може у Чину свештања дома кропити га водом коју је осветио за крштење?
ОДГОВОР: Према ономе што је изнето у чланку „Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења…“ могао би свештеник, пошто освети воду за крштење детета, узети од ње потребну количину и употребити за освећење дома које ће по томе извршити. Али би воду требало узети не само пре крштења у њој детета, него и пре уливања у њу освећеног уља.
Но пошто су верни у старини узимали воду крштења за освећење своје и својих домова пре, док није постојао посебан чин Великог и Малог освећења, употреба воде крштења у том циљу сада већ би значила скретање са црквеног реда и прописа. Зато је исправније и сигурније, поготово да верне не бисмо довели у недоумицу и сумњу, освештати водицу по чину Малог освећења, као што се за освећење дома свагда чини, и њоме окропити дом који се освећује.
Поготово се из горњег излагања никако не би смео извести закључак да свештеник може употребљавати богојављенску водицу за крштавање деце, јер се од V века ова водица освештава ради „оних који је узимају и окушају“, и „који се мажу њоме“, а не и да се „претвори у њој крштавани, како би свукао старог човека који пропада у похотама преваре, а обукао се у новога, обновљеног по лику Оног који га је створио…“. Треба да нам је јасно да је чин Великог освећења воде постао од Чина крштења, али да се тај однос не може обрнути, и чин Великог освећења узети за чин освећења воде крштења, јер се они сада разликују и по јектенијама и по молитвама! На ову разлику, уз закључак да се богојављенска водица не може употребити за крштење, указује и Василије Николајевић.
Гласник, фебруар 1981.
