Марко Вишић рођен је у селу Оклај крај Книна, 18. јануара 1942. Упокојио се 31. јануара 2023. у 82 години. Сахрана је у Ваљеву 2. фебруара, после опела у цркви Покрова Пресвете Богородице.
Марко Вишић је академско образовање стекао на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета, Универзитета у Београду, где је дипломирао је 1966. и магистрирао 1971. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Загребу 1989. године. Бавио се педагошким радом а академску каријеру окончао је у звању професора Философског факултета Универзитета Црне Горе.
Обдарен од Бога полиглотским талентом, са изузетном посвећеношћу бавио се истраживањем културне историје древног Блиског истока и антике, истраживањем раног мишљења и спекулативне мисли древних народа, духовног и верског живота старих Египћана, Сумерана, Акађана, Хетита, Вавилоњана, Хебреја, Хелена и Римљана, античке философије и философије уопште, као и историје античке медицине, музике и књижевности.
Током вишедеценијског научног рада објавио је око две стотине расправа, есеја, студија, монографија и превода књижевних дела из блискоисточне и античке књижевности, са акадског, старохеленског, класичног латинског, француског, немачког и руског језика.
Укупно је објавио је преко 660 библиографких јединица научних радова, монографија, превода, публицистичких чланака и есејистике.
Био је члан више научних институција из области класичних наука и филологије. Међу бројним наградама и признањима за изузетан допринос науци и култури је и награда за животно дело „Печат”, коју му је доделила издавачка установа “Унирекс” из Подгорице.
Међу најзначајнијим делима којима је дао великог доприноса и оставио широког трага у оквирима српске и европске културе и просвете јесу научне студије и преводи класичних дела из области општецивилизацијских вредности: Антологија старе хеленске лирике, Ономастика у грчким повељама српских владара, преводи: Боетије, Утјеха философије, Велика египатска књига мртвих, Законици древне Месопотамије, Сумерско-акадски Еп о Гилгамешу и Еп о стварању, Поеме о Јову – сумерска, акадска, египатска и библијска поема, Аурелије Аугустин, Држава Божја…
Принисећи свећу за покој душе научника др Марка Вишића и изражавајући искрено саучешће његовој супруги Босиљки и ћеркама Маријани и др Кристини, међу многобројним добрим делима са којима стаје пред Праведног Судију наводимо и ова два: теолог Ристо Радовић, потоњи митрополит Амфилохије и Марко били су студенти Класичне филологије. Међусобно су се помагали и делили у оним оскудним временима храну и књиге. Обојица су сведочили о тегоби студентских дана али и неумитној љубави према знању, кроз чињеницу замене вредности: Марко је Ристу дао књигу Светог Писма на латинском језику, превод Блаженог Јеронима а Ристо му је дао свој зимски капут! Тада успостављено пријатељаство трајало је доживотно о чему сведоче књиге које је Марко даривао Амфилохију са посветом! Друго сведочанство везано је за Светог исповедника Варнаву епископа хвостанског. Када је 2009. у издању Светигоре објављена књига посвећена овом угоднику Божјем, др Марко Вишић је превео извесне текстове са латинског језика као свој прилог! Бог му платио!
Вјечнаја памјат!
Монах др Павле Кондић
