Свети архијереј Николај Јапански дао је благослов јапанским православним верницима да бране своју отаџбину, док се он молио за победу Русије.
Током Руско-јапанског рата (1904–1905), антируско расположење је брзо расло у Јапану. Свети архијереј Николај Јапански (1836–1912), који је као мисионар отишао у Јапан 1861. године и основао Јапанску Православну Цркву, донео је одлуку да остане у Токију, и престане да учествује у богослужењима, али је богослужио и молио се у приватности свог дома. Свети Николај је својим јапанским парохијанима рекао:
„Пре овог времена, молио сам се за добро и мир Јапанског царства. Али у овом тренутку, пошто је проглашен рат између Јапана и моје земље, ја, поданик Русије, не могу да се молим за победу Јапана над својом отаџбином. Уз то имам обавезу према својој земљи и управо због тога бићу срећан да видим да испуњавате своју дужност према својој земљи.“
Управо је тих дана у свом дневнику унео следећи запис: „Оно што ме заиста узнемирава јесте то што ватра бесни дубоко у мом срцу. Нема ни једне душе са којом бих могао да разделим мишљење, нико на кога бих могао да проспем тугу; тако потпуно сам, нико осим Јапанаца око мене, а њихови интереси и тежње су светови другачији од мојих. Ја сам барем срећан што имам блиске људе који се понашају тако обзирно; ни једном речју се не говори о рату, а још мање о јапанским победама. Лица им изгледају тако смркнута као да не могу да доживе радост или тријумф над сталним низом својих победа, што би било природно као што је моја туга због наших сталних губитака.”
Светитељ је послао писмо свим парохијама Православне Цркве у Јапану. Писало је:
„Ако неко међу вама крене у бој, идите и борите се не обазирући се на свој живот – не из мржње према непријатељу, него из љубави према својим сународницима … Волети своју земљу је светиња … Али поред своје отаџбине, имамо и отаџбину на Небу... Та отаџбина је наша Црква, ми смо њени равноправни чланови и због ње деца Оца нашег небеског заиста чине једну породицу... Испунимо сви своју дужност према свом Небеском отачаству, шта год да је за свакога од нас... И зато, уз ово, и ми се усрдно помолимо да Господ ускоро поврати нарушени мир..."
Архијереј је донео одлуку да прекине сваку преписку с Русијом. Када су први руски ратни заробљеници стигли у Јапан (укупно до седамдесет три хиљаде), Свети архијереј Николај је — уз сагласност јапанске владе — основао „Друштво за духовну утеху ратних војних заробљеника“. Сваки нови затвореник који је дошао у Јапан, добио је сребрни крст од Јапанске цркве на благослов.
Понашање владике Николаја у време рата било је високо хваљено у Русији. Цар Николај II писао му је крајем 1905. године:
„Ти си нам свима показали како Православна Црква Христова, туђа светској власти и сваком племенском непријатељству, подједнако с љубављу обухвата сва племена и народе. Испуњавајући завет Христов, ниси напустио поверено ти стадо, а благодат љубави и вере дала ти је снагу да издржиш искушење огњем, и усред рата и свађе, да сачуваш мир, веру и љубав у Цркви изграђеној твојим трудом.“
Изузетно неконвенционалан, мудар став руског архијереја који је живео у Јапану у време рата са Русијом, само је повећао његов углед у очима јапанског друштва после завршетка рата.
Из: Дневници Светог Николаја Јапанског (у пет томова) (Hyperion Publishing, 2004) [руски].
За наш портал превод са енглеског приредиo:
протођакон проф. Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
