Црква Светог Ђорђа и Светих новомученика момишићких на Малом брду у подгоричком насељу Момишићи прославила је данас, 22. марта 2023. љета Господњег, на празник Светих 40 мученика севастијских и Светих 42 мученика момишићких, своју храмовну славу.
Свету литургију пређеосвећених дарова служио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење свештенства архијерејских намјесништава подгоричко-колашинског и подгоричко-даниловградског.
Литургијски спомен двојице свештеника и четрдесет ђака момишићких, које је Сулејман-паша Бушатлија спалио 1688. године као одмазду за тада изгубљене битке са Црногорцима и Брђанима, и ове године је на мјесту које је овјенчано њиховим мучеништвом, сабрао велики број вјерних људи, посебно дјеце.
По заамвоној молитиви благосиљани су колач и кољиво, а кум овогодишње славе Марко Крстовић домаћинство славе за наредну годину предао је Небојши Азарићу.
У својој архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Јоаникије се осврнуо на страдања нашега народа кроз историју, који је од Косова до дана данашњега највише страдао за своју свету православну вјеру, напомињући да Света црква Божја његује и памти спомен на све оне који су пострадали за име Господње. Примијетио је да иако су људи склони забораву, он није могао да потисне 40 дјеце и двојицу свештеника који су пострадали на овоме мјесту крајем 17. вијека.
“Њихов спомен се одржавао од кољена до кољена, памтиле су се те невине жртве које су пострадале од силних Османлија, које су наш народ газиле више вјекова. Али као што је Господ рекао да је спомен Светих свијетао тако је у наше дане заблистао спомен ових Светих мученика и није чудо што се још од ранијих времена спомен ових 42 мученика прослављао управо на овај дан када цијела православна васељена слави Светих 40 мученика севастијских.”
Говорећи о житију Севастијских мученика, који су пострадали почетком 4. вијека, у вријеме безбожног цара Ликинија, јер као римски војници нијесу хтјели да се одрекну Христа, Митрополит је истакао да и овај чудесни празник показује шта је света вјера православна и да се она силом истријебити не може. Свети мученици севастијски су заблистали својим споменом пред лиицем Божјим и својом крвљу угасили огањ идолопоклонства и просвијетили таму незнабоштва и многе, до тада колебљиве, људе обратили у хришћанство.
“Исто тако је и овдје освајач хтио свету православну вјеру да затре силом убијајући дјецу и свештенике. Међутим, он је управо њиховом крвљу био поражен и посрамљен. Он је отишао у заборав и помиње се само као злочинац, а дјеца и двојица свештеника из рода Поповића, они су се спомињали стално и у турско доба и у доба окупације и терора, и њихов спомен нико није могао затријети”, рекао је Митрополит и подсјетио да је и у новије вријеме њихов спомен заблистао, прво приликом обнове овога светога храма, а онда и у комунистичко вријеме, а ове године се навршава 11 година од како их је Српска православна црква причислила лику Светих мученика.
Нагласивши да је Бог све то дивно устројио, Високопреовећени је додао да мученичка жртва даје нови живот и нову снагу светој православној вјери и да се ми, сјећајући се њихове невине жртве, оплемењујемо и видимо да ниједна кап крви мученичке није заборављена пред Богом и ниједна жртва не може се потиснути у заборав него свијетли и освјетљава нас, да Господ, због њиховога спомена и жртве, њиховим молитвама ниспошиље своју благодат и милост.
“Прољеће почиње управо на овај свети дан, који указује и на Васкрсење Христово, јер је свијетли спомен мученика који су пострадали за Христа. А они који су се са Христом разапели и са Њиме пострадали, они су у слави Његовога Васкрсења, Његовога вјечнога Царства, удостојени Његове вјечне и нетрулежне славе и вјечне радости на небесима. И ми ту радост данас осјећамо овдје сабрани, на овој Светој божанственој литургији”, казао је Владика.
Подсјетивши да је овај мученички храм посвећен Св. великомученику и побједоносцу Георгију, али да се одавно као друга слава прославља управо овај дан Светих мученика, прво севастијских, а онда и момишићких, Митрополит је казао да је Свети Ђорђе побједоносац зато што је, као и Свети мученици остали које помињемо, непоколебљиво пострадао и поднио сва мучеништва те да његову вјеру нико није могао побиједити. Што је више био мучен све се више и више његова вјера потврђивала и била јача:
“Тако и спомен ових Светих мученика, што је више затиран, што га је вријеме хтјело више потиснути, њихов спомен је све био свијетлији. То је свјетлост и сила и тајна Светих мученика и Светих Божјих угодника око којих смо се данас овдје сабрали, драга браћо и сестре. Иако је вријеме поста и молитве, овај дан Светих мученика је дан славља по цијелој васељени, дан радости, јер смо њиховим мучеништвом охрабрени и оснажени и њиховом вјером оплемењени и испуњени.”
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије одликовао је данас орденом првог степена Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, највећим одликовањем Митрополије, господина Бранка Ђекића из Момишића за дјелатну љубав према СПЦ, а посебно за помоћ у изградњи и обнови више светиња Митрополије црногорско-приморске.
Захваљујући се на одликовању, господин Ђекић је казао да му је тиме указана велика част и да је он данас срећан човјек, као и да треба да чувамо нашу свету православну вјеру.
У име момишићке заједнице о. Павле Божовић, парох момишићки, честитао је г. Бранку на одликовању и заблагодарио Митрополиту Јоаникију на љубави и доласку којим је увеличао данашње славље:
“И што је на тај начин показао како је жив Бог Аврама, Исака, Јакова и Бог наших Светих новомученика момишићких којима се клањамо, славећи Господа Исуса Христа”, казао је о. Павле и захвалио домаћинима славе, Друштву добровољних давалаца крви “Свети мученици момишићки”, као и свима сабранима на љубави коју показују према овој светињи.
Након Свете службе Божије уприличено је свечано отварање изложбе Петра Лубарде Крагујевац 1941. која се састоји од 27 слика које су рађене на платну, дрвету и папиру и представљају фрагменте једне велике слике, која носи назив Доста крви, доста убијања.
Сабрање у славу Божију, а у част Момишићких мученика настављено је традиционалним Сабором ученика вјеронауке из Подгорице, којим се на овај дан одржава благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
За све сабране око ове велике светиње, приређена је славска трпеза хришћанске љубави.
