ПИТАЊЕ: Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона целе Светле седмице?
ОДГОВОР: Не треба, него само првог дана Васкрса. Од црквених књига, такав директан пропис налазимо у Иромологији. Ту, у „Служби на свјатују Пасху“, читамо: „На всјакују же пјесањ по тропарје бивајет јектенија малаја, в первиј ден“. Потпуно исто стоји у једном рукописном Зборнику из XVIII века. Још одређеније казује се то у савременом Зборнику Ј. Живковића: „Такожде и малаја јектенија бивајет по каждој пјесњи, обаче точију за сеј первиј ден Воскресенија“. На јутрењи у Светли уторак вели се јасно: „Јектенија точију по 3, 6. и 9. пјесни глаголетеја“.
Исти овакав закључак може се извести и из прописа у Пентикостару и црквенословенском Типику. У почетку канона на Пасху ту се вели: „И по којејждо пјесњи бивајет јектенија малаја вње олтарја, јакоже рјехом, во свјатиј сеј ден“. Како се на Светли понедељак о јектенијима на том месту не говори ни речи, а у наведеном правилу истиче се да се оне узимају „во свјатиј сеј ден“, а не „во свјатија дни сија“, излази јасно да се мале јектеније узимају само првог дана Васкрса. Не само у савременом црквенословенском Типику него се овако исто вели и у српскословенском рукописном Типику из 1336-1346. год. преписаном у манастиру Дечанима, у коме се вели: „На васаку же песан бивајут дијаконства мала, ва нутр олтарја, на свети си дан“.
Од литургичких писаца који сасвим одређено казују да мале јектеније бивају после сваке песме канона само првог дана, навешћемо К. Никољског. Он вели: „Разлика службе пасхалне седмице од дана Пасхе је у томе што у те дане на јутрењи, за време канона, нису одређене јектеније после сваке песме“. Исто тако вели и Булгаков: „При певању канона не бива после сваке песме јектенија и кађење; јектеније су одређене само после 3, 6. и 9. Песме“.
У Хеортологији проф. Мирковића не говори се о овој ствари ништа. Николајевићев Типик, за први дан Васкрса вели само оволико: „После сваке песме канона говори се мала јектенија“. На Светли понедељак на јутрењи не налазимо код њега ништа о малим јектенијама, што значи – како рекосмо – да их тада не треба говорити. Али би боље било да је, макар под текстом, после прописа о малим јектенијама на први дан Васкрса, додано: „Али само овог првог дана Васкрса“. Тако би, на најподеснијем месту, била решена свака недоумица, и оно што је правилно било доступно свима.
Гласник, мај 1974.
