Васељенски патријарх Вартоломеј присуствовао је састанку са премијерком Литваније Ингридом Шимоните и потписао Споразум о сарадњи.
Васељенски патријарх је у свом саопштењу истакао да ће ова посета „први пут овој гостољубивој земљи ојачати везе између Васељенске патријаршије и Републике Литваније“ и наставио: „Заједно са премијерком управо смо потписали Споразум о сарадњи који предвиђа и подстиче ближе везе и сарадњу у различитим областима од заједничког интереса. Као што је јасно наведено у тексту Споразума, присуство Православља у Литванији датира из 13. века. Овај вековни однос између православних верника Ваше земље и Васељенске патријаршије сведочи да ово није први контакт између земље Литваније и Мајке Цариградске Цркве. Данас се пред нама отвара нова перспектива и могућност да заједно радимо на успостављању Егзархата Васељенске патријаршије у Литванији.
То је и воља православних свештеника и верника у Вашој земљи. Као што је поменуто у Споразуму о сарадњи, подржавамо тежње и групе литванских православних свештеника и верника који представљају различите друге етничке заједнице у Литванији да следе своју савест и да поврате историјску правду исповедањем своје вере у Цркви под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Имајући на уму и будући потпуно посвећени слободи савести и вероисповести садржаној у Уставу Републике Литваније, у Универзалној декларацији о људским правима, али и у Енциклици Светог и Великог Сабора Православне Цркве (Крит, 2016) , у потпуности подржавамо право литванских православних верника да слободно и у складу са својом савешћу обављају богослужење.
Како је објавио Свети и Велики Сабор Православне Цркве 2016. године: „Нико није толико поштовао човека и бринуо о њему као Богочовек Христос и његова Црква. Основно људско право је заштита начела верске слободе у свим његовим видовима – наиме, слобода савести, уверења и вероисповести, укључујући, сами и у заједници, приватно и јавно, право на слободу вероисповести и право на исповедање вере, као и право верских заједница на верско образовање и пуну функцију и вршење својих верских дужности“ (Енциклика, 16. став). Сабор је такође позвао на конструктивну синергију и искрену сарадњу између Цркве и државе „како би се очувало јединствено достојанство човека и људска права која из тога проистичу, и како би се обезбедила социјална правда” (исто).
Заиста, сарадња између државе и верских организација може донети значајне користи друштву. Уједињене нације препознају улогу коју верске установе могу да играју у неговању мира, толеранције и разумевања међу различитим заједницама. У ствари, УН су активно сарађивале са верским предводницима и организацијама на решавању различитих друштвених, политичких и економских питања.
Једна од кључних предности такве сарадње је да она може довести до кохезивнијег и складнијег друштва. Верске организације имају значајан утицај на моралне и етичке вредности својих следбеника и могу да раде заједно са Владом на пропагирању ових вредности у друштву. То може довести до смањења друштвених сукоба и дубље солидарности.
УН су такође препознале кључни допринос верских организација унапређењу одрживог развоја. На пример, верске установе могу бити моћни заступници заштите животне средине и могу радити са Владом на неговању одрживих пракси у својим заједницама.
Доносимо још неке одељке из Патријархове изјаве:
„… У том духу, Васељенска патријаршија је покренула низ иницијатива како би мобилисала људе широм света да предузму акцију по овим питањима. Једна од главних брига за Цариградску цркву била је неговање мира и помирења између различитих верских и етничких група. Били смо гласни заговорник међухришћанског и међуверског дијалога и неуморно смо радили на изградњи мостова између различитих заједница. Такође снажно подржавамо напоре на промовисању социјалне правде и људских права, међу којима и права избеглица и других угрожених група становништва.
Осим што промовише мир, Васељенска патријаршија је такође била пионир и лидер у глобалном покрету за заштиту животне средине. Више пута смо говорили о хитној потреби за решавање климатских промена и покренули смо низ иницијатива за подизање свести о овом питању.
Једна од наших најзначајнијих акција је успостављање 1. септембра као дана посвећеног молитвама за заштиту творевине. Ова одлука Васељенске патријаршије инспирисала је нашег вољеног брата папу Фрању да исти дан прогласи и као католички Светски дан молитве за старање о творевини, након чега ће уследити Англиканска заједница и друге хришћанске вероисповести и екуменске организације, као што су ССЦ и Конференција европских цркава . Стога се ова иницијатива Цариградске цркве претворила у извор јединства хришћана широм света у одбрани нашег оикоса, нашег заједничког дома.
На сличан начин, данас овде потписаним Споразумом, Васељенска патријаршија се пожртвовано приноси на службу православним верницима у Вашој земљи ширећи своје духовно присуство у Литванији уз јединствене одговорности које су нам поверене светим и свештеним Канонима и освештаном дугогодишњом праксом Источне православне цркве. Ово је за нас изузетна част и зато смо посебно захвални премијерки и Влади Литваније на подршци…
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthodoxtimes.com
