У Четврту недјељу поста Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Вазнесења Господњег у Стоцу, уз саслужење јереја Дејана Грчића, ђакона Дејана Ивановића и јерођакона Стефан из манастира Завале.
Бесједећи након Јеванђеља, Владика Димитрије је нагласио како је вјера једини пут, начин и средство заједнице са Спаситељем. Залог вјере човјек добија Светим Крштењем исповједајући Спаситеља као Цара и Бога, јер вјера није само човјекова одлука, воља или труд, већ заједница са живим Богом. Човјек даје труд, добра дјела, жртву, пост и молитву, а од Бога силази благодат Светога Духа. Христове ријечи поучавају човјека да Тајна вјере долази присуством Божијим. Вјера је зрно горушичино, оно мало у срцу што човјек даје Богу. Ако се Бог усели у срце, читавог ће га преплавити и обузети, и човјекова вјера ће бити свесилна, јер Бог дјела а не човјек. Ријечи дјечаковог оца указују на то да се за вјеру треба борити. Човјек је позван да се моли за благодат вјере, јер је вјера жива ствар, може се изгубити, а може се и разгорити у човјековом срцу. Како би вјера живјела у човјеку потребна је Тајна Литургије – Причешћа, а сам човјек треба да се труди постом и молитвом.
Након Отпуста Владика Димитрије поучио је сабране вјернике како је Света Литургија најважнији догађај који се одвија на земљи. Сви Свети присутни су и заједничаре са сабранима, сви трепте пред Тајном која се врши, јер је сам Спаситељ ту са вјерујућима. Људи су позвани да се кроз читав живот припремају и да Тајну не схаватају олако, него да читав живот живе као пред лицем Христовим, устајући кад падну и чистећи савјест постом, молитвом и сваким добрим дјелом.
