У данима када смо све ближе Дану Светлости која сваку таму разгони – Васкрсењу Христовом, на светлост књижевног дана изашао је нови број Жичког благовесника (април-јун 2023).
Празнична рубрика је испуњена са четири текста. Први од њих потписује игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић). Текст је тумачење богословских и уметничких домета досегнутих на фресци Студеничко Распеће 1208/9. Указујући на важност натписа „Цар славе“ (Пс 23, 7–10) уместо историјског „Цар јудејски“ (Мк 15, 26; Лк 23, 38; Јн 19, 19), жртвеног карактера Литургије оличеног у Јагњету Божјем, улоге ликова пророка Исаије и Мојсија, као и евхаристијског и есхатолошког смисла страдања Христовог, игуман Тихон нас упућује на изванредне богословске и уметничке домете ове чувене средњовековне фреске.
У тексту „Васкршња утеха при смрти ближњих“ јереј Младен Миливојевић, парох ивањички, спаја практично пастирско искуство и теолошке увиде који веру у Васкрсење Христово преносе на поље често трагичне људске егзистенције. Текст се тако може читати као помоћно штиво у пастирској служби давања утехе ожалошћенима, као и поука вернима који се суочавају са животним губицима.
Јереј Михајло Живковић, парох у Коштунићима, нам предочава историјат и богослужбену улогу Литургије Светог Василија Великог. Време Васкршњег поста, недељни дани током првих пет седмица, Велики четвртак и Велика субота, постају нам кроз овај текст разумљивији као време појачаног молитвеног искуства које је прожето најдубљим догматским и песничким дометима великог литурга Цркве, који је по сведочењу Светог Амфилохија, писца његовог житија, надахнуће за речи Анафоре добијао од самог Христа Господа.
Новосадски катихета Бранислав Илић у тексту „Васкрсење Христово – чудесно пролеће душа наших“ истиче старозаветна и новозаветна места која нам појашњавају смисао Васкрсења Христовог. Посебно издваја Пасхални канон Светог Јована Дамаскина као врхунски домет богословља и химнографије у служби прослављања најрадосније вести о победи Живота над смрћу.
У рубрици Богословље и култура доносимо текст протојереја-ставрофора Милића Драговића на тему „Да буде воља Твоја“. Указујући на свакидашње проблеме и невоље са којима се као људи суочавамо, аутор својственим му даром предочава колико је важно да покушамо да се у својим одлукама ослонимо на присуство Божје и тражење воље Његове.
Монахиња Христина (Стојановић) у тексту „Свет потребује свете“ описује догађај који се десио након Октобарске револуције у Русији када се братство једног манастира под животном претњом одлучило да скине мантије и оде заједно на рад у обнови земље, али и даље живећи монашким духом у свету. Њихови радни резултати су били најбољи. Остали радници, склони псовкама и разузданом животу, препознали су их и оптужили да су свештена лица, јер се не понашају исто као они. Тако су разоткривени. Монахиња Христина у наставку развија тему на савремено стање и поставља питање: Да ли људи у свету данас нас препознају као Христове само по оделу и спољашњем опредељењу или и по начину живота?
Дамјан Станчић нас и овом броју упућује на важност психосматског разумевања човека, као и деловања и начина живота који ће ово јединство чувати као гарант здравља.
У рубрици Мисија Цркве доцент др Ведран Голијанин, са Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, упознаје нас са деловањем православне мисије на простору Индије. Проф. др Драгиша Бојовић, са Филозофског факултета у Нишу, у тексту „Кад је Сава био Растко“ укршта историјске увиде и даровиту имагинацију приближавајући нам одрастање Растково, као и утицај утисака из родитељског дома на будуће кораке светогорског монаха.
У Лирском благовеснику Драган Хамовић нас подесећа на стварлачке књижевне домете Рајка Петрова Нога, који нас је недавно напустио из овог живота. У саставу ове рубрике је избор из збирке песама Сољење речи, краљевачког поете Милоша Милишића.
У рубрици Веронаука чачански вероучитељ Ђорђе Матијевић пише о чачанској Гимназији, као историјском и савременом просветном стубу града Чачка. Ученици Сава Веселић и Јелена Ђорђевић из Љига нам у својим текстовима показују књижевно умеће и дубоко промишљање савремених тема попут отуђења и моралне посусталости.
У рубрици Прикази доносимо два наслова. Први потписује Ђакон др Александар Милојков о књизи Тесла – духовни лик, аутора презвитера др Оливера Суботића, а други потписује др Немања Девићо књизи Време зла у краљевачком крају 1941. и после ослобођења 1944. године, аутора Драгана Драшковића.
Садржај часописа се завршава Летописом богослужења Епископа жичког г. Јустина, који је сачинио ђакон Стефан Симић.
Захваљујемо се Епископу Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама и свештенству који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој.
Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству.
Протојереј Александар Р. Јевтић, уредник часописа
Извор: Епархија жичка
