На Велику суботу, 2/15. априла 2023. године, у Владичанском двору у Новом Саду, протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, настојатељ Вазнесенског храма у Новом Саду, честитао је, у име новосадског свештенства и у своје лично име, Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину др Иринеју празник Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа.
Честитајући Преосвећеном Епископу бачком Иринеју празник Христовог Васкрсења у присуству настојатељâ новосадских храмова, прота Бранко Ћурчин је нагласио: „У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Васкрсења, све – па и сâм живот – јесте бесмислено. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се Тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог Рођења у Витлејему, и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се догодило у Јерусалиму и Јудеји, али и у целокупној историји света.ˮ
Преосвећени Епископ бачки Иринеј захвалио је проти Бранку Ћурчину на васкршњој честитки, упутивши речи очинске и архипастирске поуке и поздравивши свеколику пуноћу Цркве Божје у Бачкој.
Одговарајући на васкршњу честитку, Епископ бачки Иринеј је, између осталог, поручио: „Васкрсење је заиста пуноћа и врхунац свега Домостроја спасења. Он има за врхунац и циљ управо Васкрсење Христово, али не само као догађај из једног тренутка историје света и спасења него као трајни залог Васкрсења свега рода људскога, свакога тела, свакога бића и обновљења свеколике Божје творевине. Исто тако, радујем се што је ова честитка, уместо речи позајмљених од света који је ванцрквен, – данас, нажалост, у некој мери и у нашем јавном дискурсу, а да не говоримо о колективном Западу, – исказана управо речима Светога Писма и нашега светога богослужења, које је такође богонадахнуто. Није богонадахнуто само Свето Писмо него и укупно Свето Предање Цркве, њено богослужење, списи великих Отаца и Учитеља Цркве, па, додајем не без разлога, и великих и истинских духовника и теолога нашега времена.
Нека Бог дâ, докле нам даје снаге и живота и силâ колико је по Његовој благодати, да се трудимо сви заједно да схватимо да само саборно живљење и само саборно делање доликује нама као православним клирицима и да се у том духу што више трудимо. Неће Бог дати плод због нашег труда, даће га по Својој љубави и благодати. Али, без нашег труда и сарадње са Њим и Његовом благодаћу, Он би нас спасавао насилно, а код Бога насиља нема; има само бескрајна, нама потпуно несхватљива, саможртвена љубав. Нас треба да испуњава само благодарност и осећање да треба да пружимо макар своју најскромнију узвратну љубав Господу за Његову непостижну љубав и за све што нам дарује за живот времени и вечни.ˮ
Извор: Инфо-служба СПЦ
