Највећа црква у главном граду Мађарске и сакатедрала Надбискупије Естергом-Будимпешта.
Базилика Светог Стефана је од великог значаја за град Будимпешту и Мађарску. Саграђена између 1851. и 1905. године, названа је по Светом Стефану (969-1038), који је био први краљ Угарске у 11. веку и донео хришћанство у земљу. Мађари поштују Сента Иштвана Киралија (Свети краљ Стефан од Мађарске) из династије Арпада као свеца заштитника земље. Базилика посвећена светитељу у пештанском округу и недалеко од Дунава највећа је црква у мађарској престоници и сакатедрала Естергомско-будимпештанске надбискупије.
Црква са својом упечатљивом куполом окруженом звоницима висока је 96 метара, што је чини једном од највиших грађевина у Будимпешти. На главној фасади окренутој ка предворју цркве читају се Христове речи „Ego sum via, veritas et vita “ („Ја сам пут, истина и живот“). Све у свему, базилика Светог Стефана пружа простор за 8.500 лица. На крају Другог светског рата ова црква у неокласицистичком стилу тешко је оштећена, а затим обновљена. У десном звонику је највеће звоно у Мађарској, Стефаново звоно тешко девет тона.
У унутрашњости цркве импресивна је купола прекривена мозаицима и златним листићима и 6,5 метара висока, мермерно бела статуа краља Стефана, кога је црква канонизовала 1083. године, на великом олтару. Позната је и олтарска слика Ђуле Бенчура, на којој Сент Иштван Кирали дарује Дјеву Марију својом круном и ставља Мађарску под заштиту Мајке Божје. Крипта се само од средине 1990-их користила као место сахрањивања важних личности и последње је почивалиште легендарне фудбалске звезде Ференца Пушкаша (1927-2006).
Главна атракција за многе вернике је „Света десница“ краља Стефана, која се од средњег века поштује као реликвија. Краљица Марија Терезија (1717-1780) је балсамовану Стефанову десну руку, која се раније чувала у Дубровнику, поново набавила у 18. веку. Реликвија се налази у базилици Светог Стефана почев од послератног периода, али је јавно поштовање деценијама било забрањено под комунистичким режимом. Од 1987. године чува се у посебно уређеној капели.
Поред свог верског значаја, балсамовано „Света десница “ једно је од најважнијих историјских блага Мађарске. На Дан Светог Стефана 20. августа – који је такође државни празник у Мађарској – реликвија се проноси улицама Будимпеште у процесији после мисе у предворју базилике Светог Стефана.
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
