Научник је пронашао изгубљени део преписа библијског текста око 1750 година након што је првобитно написан. Све што му је било потребно је ултраљубичаста опрема за фотографисање и обиље истраживачког знања.
Најављујући откриће у раду објављеном у часопису New Testament Studies, стручњак за средњи век Григориј Кесел (Grigory Kessel, medievalist) из Аустријске академије наука (OeAWor Österreichische Akademieder Wissenschaften) пронашао је скривено поглавље испод три слоја текста. Овакав начин писања назива се двоструки палимпсест.
Нови налаз представља један од најранијих превода Матејевог еванђеља 11. и 12. поглавља. Ово је фрагмент старосиријског превода. Због недостатка пергамента, неколико стотина година касније у региону, тај пергамент је поново употребљен, углавном бришући оригинални превод библијског Новог завета. Овакав документ, где један слој текста скрива избрисане остатке другог, назива се палимпсест. Кеселов налаз је двоструки палимпсест јер је пергамент тада коришћен трећи пут.
Научници су открили библијски текст након што су применили ултраљубичасто светло на рукопис о древним хришћанским причама и химнама смештеним у Ватиканској библиотеци. Истраживачи још нису открили комплетан превод написан на древном сиријском, али су поделили неке детаље. Првобитни текст превода написан је средином 3. в., али га је избрисао писар у Палестини – уобичајена пракса јер је папир направљен од животињске коже био реткост.
Кесел и његове колеге су рекли да је пергамент први пут поново употребљен за Apophthegmata patrum (Изреке отаца). Пустињски оци су били ранохришћански пустињаци који су се подвизавали у египатској пустињи. Они су то учинили око 3. в. поставивши основу хришћанског монаштва. Apophthegmata patrum је збирка од више од 1.000 њихових прича и изрека и датира у касни 5. и почетак 6. в. Следећи пут када је страница обрисана, поново је коришћена за препис грузијских химни 10. в. повезаних са именом Mikael Modrekili. Сиријски превод је написан најмање век пре најстаријих грчких кодекса који су преживели, укључујући Codex Sinaiticus – хришћански рукопис Библије на грчком из 4. в.
Текст еванђеља је био скривен у смислу да је почетком 6. в. пергаментни препис Еванђеља поново коришћена два пута и данас се на истој страници могу наћи три слоја писања (сиријски – грчки – грузијски), рекао је Кесел додавши: Овај старосиријски превод прилично често потврђује текст Еванђеља који се разликује од стандардног текста Јеванђеља каквог данас познајемо (тј. стандардног енгл. превода – прим.аут.). Традиција сиријског хришћанства познаје неколико превода Старог и Новог завета. Донедавно се знало да само два рукописа садрже старосиријски превод јеванђеља… Док грчки оригинал Мт 12:1 гласи: ‘У оно време прође Исус кроз усеве у суботу; а његови ученици огладњеше и почеше тргати класје и јести’, новопронађени сиријски превод,'[…] стадоше да тргају класје, трљати их у рукама и јести.’
Клаудија Рап (Claudia Rapp), директорка Института за средњовековна истраживања при Аустријској академији наука (director of the Institute for Medieval Research at the Austrian Academy of Sciences), похвалила је Кеселове налазе: Григори Кесел је направио велико откриће захваљујући свом дубоком познавању старих сиријских текстова и карактеристика писма. Ово откриће доказује колико продуктивна и важна може бити интеракција између модерних дигиталних технологија и основних истраживања када се ради о средњовековним рукописима.
УВ светло је постало популарно међу научницима који се надају да ће открити тајне документе, јер скривени текст упија светлост и сија плаво. Може да ухвати скривени текст јер се пергамент натапа мастилом. Без обзира колико често се поново користи, оригинални записи су и даље утиснути на папир.
Професор Хју Хотон (Hugh Houghton) са Одсека за теологију и религију Универзитета у Бирмингему (University of Birmingham’s Department of Theology and Religion) каже: право и важно откриће. До пре неколико година знали смо само за два сведока рукописа за старосиријски превод еванђеља, а сада их имамо четири. Вредност раних превода је у томе што су направљени од грчких рукописа који више не постоје и могу пружити неке од првих доказа за одређена читања. Проналазак је важан за хришћане јер ће докази из овог документа бити укључени у издања грчког Новог завета и коришћени од стране уредника да реконструишу најранији облик текста. С обзиром на то колико је мало рукописа преживело из првих векова, сви делови су добродошли у реконструкцији слагалице историје текста.
Џастин Бриерлеи (Justin Brierley), водитељ програма Premier’s Unbelievable, рекао је да је варијација у формулацији фасцинантна. Откриће овог новог фрагмента сиријске копије Јеванђеља је још један пример колико је рукописна традиција Новог завета била богата током много векова. Често наилазим на критичаре који доводе у питање да ли је Библија промењена током времена, али наука о текстуалној критици, потпомогнута открићима попут ових, помаже историчарима да саставе изузетно тачну слику онога што су изворна еванђеља говорила.
Извор: Радио Светигора
