Када наши најмилији умру, чини се да никада више нећемо моћи да разговарамо са њима. Али постоји посебан начин комуникације који спаја живе и мртве више од свих речи – молитва.
У ствари, ово је најчистији, најсветлији облик комуникације. На крају крајева, у несавршеном овоземаљском животу, чак и међу људима који се највише воле, може доћи до неспоразума, а понекад и до негодовања и свађа.
Док се молимо за наше преминуле вољене, долазимо у посебан контакт са њима кроз Бога. И овде је важна не само усмена молитва, већ и делатна молитва – чињење добрих дела ради својих ближњих.
Неко ће се изненадити: какав однос мртви људи могу имати са добрим делима која живи уместо њих чине? Али овде је све врло једноставно: јер све што радимо у животу (укључујући и добре ствари), научили смо од наших рођака и најмилијиих. То значи да су наша добра дела одраз њихових добрих дела.
Тако ми носимо светлост коју су наши преци пренели на нас, а преносимо је потомцима, рођацима, пријатељима, чак и потпуно непознатим људима. Све нас – и живе и мртве – повезују ове нити молитве и добрих дела. И што је најважније, сви смо повезани са Господом истим нитима.
Ова веза се протеже далеко даље од људи које смо лично познавали. Молитвом и делима љубави повезујемо се и са целом својом фамилиjом, па и са оним далеким прецима којих не само да се не сећамо, него их уопште не познајемо и никада нисмо познавали. Свако од њих осећа последице наших молитава и добрих дела.
Чак ивише. Можемо имати повратну везу и са нашим благочестивим прецима: ако су се они удостојили посебне судбине од Бога за свој праведни живот, онда се и они, близу престола Господњег, моле за нас.
Исто се тако молитвом и побожношћу повезујемо са својим духовним сродницима – светитељима, по којима смо названи, на чији дан смо рођени, или према којима осећамо највећу љубав. Јер Црква Христова није нека земаљска организација, она је бесконачна и сједињује земаљско и небеско, живе и преминуле, сроднике по крви и сроднике по духу.
Ова света веза је залог нашег будућег живота, „живота будућег века“, како каже Симбол вере. Главно је да водимо достојан хришћански живот, да не изгубимо, да не прекинемо ову везу, да не изгубимо вечно јединство са нашим најмилијима у Христу.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
