Поред Бакингемске палате, краљевске резиденције у Лондону, постоји још једно место где се опажа благостање и пад монархије, а тиме и англиканске државне Цркве: Вестминстерска опатија у срцу Лондона. Субота (6. мај) је велики дан крунисања краља Чарлса III, што је прво крунисање од 1953. године.
Још од норманског преузимања власти 1066. године Вестминстерска опатија је била енглеска крунидбена црква. Према црквеним информацијама, Чарлс III биће 40. владар који ће овде бити крунисан.
Некадашња црква бенедиктинског манастира, Опатија је једна од најисторијскијих богомоља у овој историјској земљи. Више од 100 краљевских породица је овде сахрањено до 1790. године. Чињеница да се у велелепном готском здању обављају и краљевска венчања јесте релативно савремен феномен: овде је одржано само 15 оваквих венчања.
Данашњи изглед цркве сеже у време краља Хенрија III. Од 1245. г. управо је на новој згради опатијске цркве, која је већ била основана у раном средњем веку, Хенри III пожелео да опажа тадашњи веома модеран стил француске катедралне готике. До освећења цркве 1269. године велики делови грађевинских радова били су завршени; али је лађа цркве коначно завршена тек 1506. године. Разарања настала немачким бомбардовањем у мају 1941, поправљена су после рата.
У средњем веку Парламент је заседао у Вестминстерској опатији, недалеко од реке Темзе. Овде се чувала и ризница предмета везаних за крунисање. Године 1540, у време англиканског отцепљења од Рима краља Хенрија VIII, и коначно 1559. године, манастир је престао да постоји као такав. Међутим, једна традиција је опстала до данас: бенедиктински молитвени ритам који се овде негује. Наиме, сваког сата је предвиђен минут одмора у овој веома посећеној грађевини.
Званични назив цркве је заправо "Колегијална црква Светог Петра, Вестминстер" (Collegiate Church of St. Peter, Westminster). Међутим, назив „Вестминстер” може да изазове забуну: Англиканска црква за крунисања често се погрешно меша са Вестминстерском катедралом, која је од почетка 20. века бискупска црква римокатоличког вестминстерског надбискупа и главна католичка црква за Енглеску и Велс.
Песнички кутак и Споменик мученицима
Вестминстерска опатија има ранг такозване краљевске посебне цркве (Royal Peculiar) и стога није под надлежношћу ниједне бискупије. Његовог главног духовника, декана Вестминстера, поставља директно владар. Атракција унутар цркве је столица за крунисање коју су шкотски краљеви користили вековима.
Многи британски државници, песници, музичари и научници (недавни геније физике Стивен Хокинг 2018. године) овде су почасно погребени. Познати писци као што су Џефри Чосер, Чарлс Дикенс и Радјард Киплинг или композитор Георг Фридрих Хендл сахрањени су у Песничком кутку у јужном крилу.
Други, попут Вилијама Шекспира, Џона Китса, Роберта Бернса или лорда Бајрона, добили су спомен-камен. Ако је неко погребен у Песничком кутку, сматра се да је примљен на Олимп британске књижевности. Године 2013. Клајв Стејплс Луис (1898-1963), аутор седмотомне фантазије „Хронике Нарније”, добио је такво признање на 50-годишњицу смрти.
Вестминстерска опатија је такође позната по свом улазном порталу. Поред приказа четири хришћанске врлине: истине, правде, милосрђа и мира, садржи и скулптуре десет мученика из 20. века из различитих хришћанских вероисповести; међу њима су Максимилијан Колбе, Мартин Лутер Кинг, Оскар Ромеро и Дитрих Бонхофер.
"Ист Минстер" и "Вест Минстер"
Назив треба разјаснити: Манастир посвећен Апостолу Петру у тадашњем западном делу града добио је популарни назив „Вест Минстер“ – аналогно „Источном минстеру“, цистерцитској опатији Свете Марије од благодати у близини Лондонске куле, која је срушена 1543. године. Такође су седиште британског Парламента и седиште Владе названи према Вестминстерској опатији.
„Минстер“ је позајмица од латинског „монастериум“ (у ствари, то је грчка реч. – прим. прев.), и значи манастир. Међутим, неке катедрале (бискупске цркве) су убрзо тако назване, јер су катедрални каптоли првобитно живели у заједници налик манастиру. На горњонемачком говорном подручју та ознака важила је и за неке велике градске парохијске цркве из високог средњег века и тај назив је опстао до данас.
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
