Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на спомен спаљивања моштију Светог Саве Свету службу Божију у манастиру Светог Саве на Савиној главици у Доњем Грбљу. Саслуживало му је свештенство Митрополије црногорско-приморске.
Благосиљани су славски колач и кољиво.
У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је рекао да је, као апостол Христов Свети Сава препородио своје отачаство и свој народ Духом Светим.
“И своја духовна чада као плодне маслине насадио у рају Божјем, јер тада српски народ, иако је и раније имао и храмова и светитеља и Божјих угодника, добија нови замах у свему. До тада се колебао српски народ између истока и запада – коме ће се привољети царству, да ли западноме или источноме. Да ли вјери католичкој, да ли вјери православној? А од Светога Саве све је јасно зато што је он био толики ауторитет као подвижник, Божји угодник, али и као веома образован”. рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Владика је нагласио да је Свети сава љепоту храмова, фресака, икона, светих књига, љепоту душе, љепоту молитве са Свете Горе уградио у своје отачаство.
“Све је то уградио у свој народ и дјецу сабрао око имена Божјега, привео их Господу Исусу Христу, свој народ сјединио са Христом. Зато је толико наш народ, који се сјединио са Христом, сједињен и са Светим Савом. Јер, памти ко га је сјединио, ко га је научио, ко га је просветио и на кога се може ослонити. То је он био и за живота и посебно послије свога упокојења. Из његовога светога кивота изливала су се безбројна чудеса”, рекао је он.
Митрополит Јоаникије је подсјетио да је за вријеме османскога ига наш народ чезнуо за слободом и због тога често дизао буне.
“Али, и турска царевина је стрепила од српскога народа, од његовога јединства и нарочито од силе православне вјере и од крста Христовога који носи српски народ, па су у вријеме буна и устанака у Банати и Херцеговини мислили да убију душу српскоме народу од њега за ва вијек вијека направе послушну рају која ће заборавити своје претке и везати се за султана и своје аге и бегове. Зато су ријешили да сажегу мошти Светога Саве. То је учинио Синан паша београдски који је, отприлике био албанскога поријекла. А могао је бити било којега поријекла, јер као безбожник, он је помислио ако сажегне мошти Светога Саве да светитељ више неће пребивати у своме народу. Међутим, како рече пјесник, Светитељ је тражио мјесто за храм а злочинац мјесто за сажиг његових светих моштију”, казао је Владика Јоаникије.
Казао је да је из тога праха моштију Светога Саве изникао наш најљепши храм који обједињује цио српски народ.
“Тајна је коју не могу разумјети многи други народи, да се послије спаљивања Савиних моштију, народ још више везао за Светог Саву. Тада су се многе породице у српском народу завјетовале да ће га узети славити као своје крсно име. Па или прислужују уз своју крсну славу Светога Саву, или га славе као своје крсно име”, рекао је он.
Владика је подсјетио на мноштво мјеста које је обиљежио Свети Сава послије свога упокојења, посебно послије спаљивања његових светих моштију.
“Врло је интересантво да послије спаљивања његових моштију.наредних стотину година настају његове најљепше фреске и иконе по свим нашим храмовима. Ено у манастиру Острогу та чувена фреска која је под заштитом УНЕСКО-а настала је након седамдесет година, можда и мање, од спаљивања моштију Светога Саве. А да не говоримо о оним прекрасним иконама и фрескама у другим нашим манастирима, Морачи, Пиви, по Приморју… И ево, и овдје је стопа Светога Саве. Он је долази за свога живота овдје у Приморје, одавде је ишао у Свету земљу, много пута овуда проходио. И довде је разасут прах од његових светих моштију. А дубље гледано, ми смо сви изникли духовво из тога праха Светога Саве Духоносца, обједнитеља и вјечнога духовнога вожда нашега рода”, поручио је Митрополит Јоаникије.
Владика је такође нагласио да Свети Сава није само наш, него је васељенски светитељ.
“Он је апостол Христов, поштован у цијелој васељени.Он нас је увео у заједницу културних и просвећених народа Европе. И захваљујући њему, његовом завјету, завјештању и учењу у његово вријеме и нешто касније достигли смо највеће достојанство у нашој историји, и тога се сјећамо и то чувамо”, закључио је Митрополит Јоаникије.
