На Спасовдан, Владика Димитрије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Вазнесења Господњег у Невесињу. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-херцеговачке.
Храм у Невесињу, посвећен празнику Вазнесења Господњег, био је данас мјесто сабрања многобројних вјерника окупљених у Невесињу ради прослављања празника, као и славе града. Након литургијског прослављења празника, услиједила је свечана славска литија улицама града и освећење славског колача, а затим је сабрање настављено уз културно-умјетнички програм. Боравећи у Невесињу, Владика Димитрије осветио је новоизграђени објекат капеле у насељу Гвозд.
По прочитаном Јеванђељу, благословом Владике Димитрија, бесједио је јереј Саша Којовић, најприје подсјетивши сабране вјернике на ријечи Владике Николаја којима душу осликава као ласту, која осјећа да треба поћи на мјесто свог поријекла, а затим појашњавајућу да ласта — путовођа до жељеног мјеста — јесте Господ Исус Христос. Он се први вазнио на небо и човјекову природу, гријхом испрљану и осуђену на смрт и пад, подигао са десне стране Оца. Објашњавајући да хришћани Бога Оца доживљавају кроз Христове ријечи: ”Ко је видио мене, видио је Бога Оца”, отац Саша је појаснио да је важно разумјети да је Бог — који је створио вријеме и простор — независан од времена и простора, а Царство Небеско и Бог, смјештени су у срцу човјековом. Једина нада човјекова је Васкрсење, нада да ће Господ испунити оно што је прорекао — да ће дигавши се привући људе себи и вазнијети их као што је вазнио себе.
По Отпусту, Владика Димитрије честитао је празник и славу свима сабранима, нагласивши да је срце мјесто откривења Бога човјеку. У Јеванђељу, Спаситељ не говори о времену доласка, већ охрабрује човјека и заповиједа му да се бави својим срцем, да га чисти и освећује, припремајући га за скинију сусрета са самим живим Богом. Срце је у Библији мјесто сусрета осјећања и ума — сва умна и осјећајна сила човјекова треба да се сједини у срцу човјековом и да се у том срцу сретне са живим Богом, благодаћу његовом. Владика је, такође, подсјетио на недавне страшне догађаје, појашњавајући да ти догађаји служе као опомена саваком човјеку, јер је човјек запоставио унутрашњи живот — он се не бави срцем својим, а онда не зна ни да васпита дјецу. Човјек који се не брине о својој савјести, о срцу, души и образу — не може то пренијети ни дјеци. Људи морају бити пажљивији, трагедија која се догодила опомена је сваком човјеку, сви су позвани да се уозбиље и да живе као људи Божији, као народ Божији, имајући пажњу једни према другима.
