Дана 25. маја 2023. године, на празник Вазнесења Господњег, Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Свету литургију у храму Вазнесења Господњег код Никитске капије у Москви. По завршетку богослужења поглавар Руске Православне Цркве се обратио верницима првосветитељском беседом.
„Данас се, по милости Божијој, у нашем народу одвија духовно отрежњење и напуштање свих лажних учења и заблуда које су извесно време дословце парализовале свест људи и приморавале их да се одрекну вере отаца, оне огромне духовне и културне традиције која је животним соковима хранила наш народ, која је у нашем народу заиста будила најсветлија и најјача осећања укључујући и самопожртвованост и полагање свог живота на добробит ближњег и отаџбине,“ – истакао је патријарх.
„Време за које су анђели Божији рекли да ће Христос доћи, исто као што се данас узноси на небо, ће у једном тренутку наступити, нико не зна кад. Међутим, чињеница да не знамо време другог доласка сваког хришћанина треба да држи у стању извесне духовне трезвености и способности да стално одговара на питање где је добро, а где је зло. Зато што се данас зло често прерушава у анђела светлости (в. 2 Кор. 11: 14) и у свести људи меша фундаменталне принципе људског постојања до те мере да се више не може наћи разлика између добра и зла. Бог је дао слободу, али какав је избор у корист зла? То је избор који води човека у погибељ, а људско друштво у уништење.
И ми данас живимо у посебно време наше историје које захтева обавезну мобилизацију свих духовних снага. И како је важно да данас јачамо свој животни став, своја уверења и то не само извесним политичким прагматизмом, већ пре свега својим верским ставовима! Треба да останемо на светлој страни историје, на оној страни која негира претварање греха у једну од дозвољених алтернатива људског понашања. У световној филозофији више не постоји појам греха, већ варијативност људског понашања, односно човек је слободан и једина ствар које треба да се боји јесте да не прекрши државне законе. А разарање породице, издаја у браку, одрицање од одгајања деце? По ком државном закону се у том случају суди човеку? Може му се судити само по закону савести и по Божијем закону. И Црква данас, као и увек, али данас можда са посебним интензитетом позива људе да живе по савести: чак и ако не знаш Свето Писмо, ако ниси религиозан човек, барем живи по савести. Зато што савест није резултат еволуције људске свести, већ је резултат тога што је човек Божије створење и никаквом еволуцијом није могуће објаснити његову спремност на самопожртвованост. Еволуција претпоставља борбу јаког за опстанак, али то је закон џунгле по којем је страшно живети. А хришћанска вера која је, између осталог, ушла у законе, људима не предлаже да живе по закону џунгле, већ по закону живота.
И нека би Бог дао да се наш живот данас тако уређује, без обзира на тешке спољашње околности кроз које пролазимо. Али можда то што ми као земља и као народ пролазимо кроз ове тешке околности такође сведочи о томе да смо на светлој страни историје? Јер заиста су се многи окомили на Свету Русију – размислимо зашто. Да није због тога што све мање личимо на оне који живе на другим местима где се одвија потпуна мешавина греха и врлине и где је, као што је већ речено, потпуно нестао појам греха?“
„Данашњи дан наш поглед усмерава у будућност, – истакао је патријарх, – за коју знамо захваљујући речи Божијој – ка доласку Господа и Спаситеља, Који ће доћи да учини Свој праведни суд над сваким од нас. Заиста, празник Вазнесења треба да управи наш духовни поглед у есхатолошку будућност кад ће свако од нас изаћи пред лице Божије и одговорити за свој живот. И овај суд ће бити потпуно праведан и неподмитљив и одредиће вечни живот наших душа.
Нека би нам Господ помогао да јачајући у православној вери узрастамо и у способности да се супротстављамо искушењима и греховним саблазнима овога света. То што се мноштво људи данас окреће православној вери улива нам сигурност у то да Господ није одвратио Своју милост од руске земље, и ми верујемо и надамо се да ће по Његовом добром и савршеном пормишљању наш историјски живот зависити и од наше вере, и од побожности, и од наше молитве, и од наше способности да чинимо добра дела. И нека би Господ свакоме од нас помогао да не скренемо с овог јединог спасоносног пута. Нека би Господ помогао нашој отаџбини у ово време искушења да сачува себе, своје идеале, верност вери својих предака и духовну самосвојност коју данас многи покушавају да ослабе, али која нас повезује као сидро, не само са грађанском историјом, већ и са светом историјом у чијем средишту је увек била борба добра са злом, грехом и људском злобом. И нека би дао Бог да у овој борби која је у суштини есхатолошка ми као народ Божији, као Христова Црква увек останемо на светлој страни историје – на оној страни која се напаја божанском мудрошћу и надахњује божанском благодаћу.“
Извор: Православие.ру
