Празник Преноса моштију Светог Оца Николаја, и ове године, веома свечано је обележен у манастиру Лелић, чији је храм посвећен овом великом догађају из црквене историје.
Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ аустралијско- новозеландски г. Силуан, уз саслуживање свог заменика архимандрита Петра, архијерејског намесника првог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића и више свештенослужитеља из Србије и Русије. Част да крај кивота ктитора светиње, Светог Владике Николаја Лелићког, прими презвитерски чин имао је Јован Јовић, кога је, уз благослов Владике Исихија, Владика Силуан рукоположио на овом светом месту за посленика на њиви Господњој у Океанији, цркви Лазарици у Сиднеју
„Како би овај свет изгледао без Господа Христа? Чему би се надали у овоме свету да није у овај свет сишла небеска светлост свесмисла Божјег и подигла човека из гроба и позвала у бесмртност, тамо где је човек призван да буде?“, питања су којима је преосвећени Епископ аустралијско- новозеландски Г. Силуан отпочео своју проповед на Литургији крај кивота Светог Владике Николаја, сведока Христовог Васкрсења.
Подсетивши на речи савременика му и сатрудника Преподобног Јустина Ћелијског да је човек предодређен за бесмртни живот, Владика Силуан је навео да наша душа због тога не може да се смири и нађе утеху у овосветском, без обзира на сва блага овог света.
Ми, који живимо на западу, сведоци смо празнине коју носе многи у својим срцима, имајући све, а у ствари немајући ништа, јер немају Бога. Свети Павле је рекао да су хришћани најбогатији. И поред свог сиромаштва, друге обогаћујемо зато што поседујемо у себи Христа. Обукли смо се у Њега, поседујемо Његову истину, Његову светлост, Његов живот, свесмисао који Он доноси и даје свету- рекао је аустралијски архијереј, духовно стасао у Ваљевској епархији, крај кивота Владике Николаја и Аве Јустина, а под духовним вођством блажене успомене Епископа Милутина.
Светитељи су „поновљени Христоси“ и из њихових моштију извире сила и лечи све, који са вером и страхом Божјим приступају њима на поклоњење, казао је Владика Силуан.
Како је најављено, на радост верног народа Београда, мошти Светог Владике Николаја предводиће Спасовданску литију у част славе српске престонице. То је, са жаљењем је констатовао Владика Силуан, пробудило неке поднебесне силе, које нападају Божјег угодника. Њива овог света је постала бесплодна по много чему, све и сви су пали, јер је све устало на Цркву Божју.
Ово су времена најплодоноснија за спасење, али су и времена за велику озбиљност. Радимо док је дана, каже Спаситељ, јер долази ноћ, када нећемо моћи да радимо. Долази смрт да нас позове себи и зато је важно, док смо у телу овде на земљи, да непрестано обнављамо свој живот у Господу Христу, да устајемо из пада нашег и да се враћамо Њему! Није лако бити човек и сведок Васкрслог Христа на земљи, али нема ништа лепше и ништа лакше зато што имамо Христа. Што је нама немогуће, Богу је могуће. Наша је вера утемељена на богочовечанском принципу- поучио је Владика Силуан.
Након Свете Литургије, начињен је литијски опход и одслужен помен упокојенима у капели породице Велимировић. Говорећи о празнику Преноса моштију Светог Оца Николаја приликом благосиљања славског колача, Владика Силуан је истакао да се„не радује данас само град Бари, село Лелић и Србија. Радује се васељена, јер су светитељи универзални и догађаји у Цркви нису прошлост које се сећамо, већ их изнова доживљавамо и учествујемо у свему што се збило ради нас и нашег спасења“.
Прославља се Бог међу нама преко Својих светих. Радујмо се у Господу, живимо васкрслом силом Христовом! Немојмо да се бојимо, јер Господ је са нама! Имамо Њега, имамо свете Његове, имамо молитву Свете Цркве, имамо једни друге и Господ ће помоћи да одолимо, ма како тешко било. Србија је саткана од благодатног ткива, орошена крвљу светих мученика , сузама светих монаха, исповедника и покајника… уздасима нашег рода, који је прошао многе голготе. Али, као Феникс из пепела васкрсава српски народ- рекао је Владика Силуан.
Осврнувши се на недавне трагедије, масовна убиства у Београду и Младеновцу, архипастир најудаљенијег светосавског олтара је оценио да је реч о великом искушењу и опомени српском народу да „своју свету њиву“ не претвори у „коровну њиву“ под утицајем ветрова који дувају са запада. Позвавши верни народ да се моли за Цркву Божју, од патријарха до сваког човека, јер смо сви Црква Христова, Владика Силуан је заблагодарио Владики Исихију на благослову да данас служи у лелићкој светињи, игуману Георгију и братији, који авраамовски гостољубиво дочекује верни народ из свих крајева света.
Извор: Епархија ваљевска
