Дана 20. маја Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил, у оквиру Првоархијерејске посете Митрополији татарстанској, посетио је Храм великомученика Аврамија бугарског у Болгару (Спаски округ Републике Татарстан).
Са Најсветијим Владиком у храм су стигли митрополит казански и татарстански Кирил, руководилац послова Московске Патријаршије митрополит воскресенски Дионисије, председавајући Одељења за спољне црквене послове митрополит волоколамски Антоније, председник Синодалног одељења за односе Цркве са друштвом и медијима В. Р. Легојда, чланови делегације у пратњи Патријарха.
Предстојатеља Руске Православне Цркве дочекали су: епископ чистопољски и нижњекамски Пахомије; јереј Виктор Тихонов, секретар Чистопољске епархије Митрополије татарстанске; протојереј Андреј Зинков, благочини Спаског црквеног округа; настојатељ храма мученика Аврамија бугарског јереј Сергиј Павлов; благочини и свештенство Чистопољске епархије и бројни парохијани.
Присуствовао је и начелник Спаског општинског округа Републике Татарстан Ф. В. Мухаметов.
Ученици недељне школе дочекали су Најсветијег Владику на степеништу храма и свако је Његовој Светости поклонио једну белу ружу, преноси Прес служба Патријарха московског и целе Русије.
Његова Светост Патријарх Кирил благословио је децу и отишао у храм, где се поклонио ковчегу са прстом мученика Аврамија бугарског.
Затим је у припрати храма Његову Светост дочекао епископ чистопољски и нижњекамски Пахомије и поклонио Његовој Светости копију Казанске иконе Богородице.
Његова Светост Патријарх Кирил обратио се присутнима првоархијерејском речју:
„Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, владико Пахомије, драги оци, браћо и сестре,
Веома се радујем посети овог места, молитви са вама, радујем се што ћу дотаћи ваш духовни живот и осетити снажну веру нашег православног народа.
То што ми заједно чувамо веру у XXI веку, пунимо храмове, представља чудо Божије. Понекад неверујући људи кажу: ето, кад би се десило неко чудо, поверовао бих у Бога. Али цела наша историја, историја руског Православља, и јесте чудо Божије. Зато што смо прошли најтежи пут искушења, који, вероватно, није прошла ниједна Помесна Црква. Државни органи наше земље поставили су задатак да потпуно искорене сваку веру, а на првом месту Православље. Припадам генерацији која се суочила са овим најтежим искушењима раних 1960-их година прошлог века, када је тадашњи шеф државе – нећу га ни именовати – дошао на идеју ’80-е године да изгради комунизам у Совјетском Савезу. И, почео је, наравно, тиме што је снагом државне власти почео да искорењује сва верска уверења. Али генерација којој припадам издржала је ово искушење, прогоне и пренела православну веру на следеће генерације.
Сваки пут када погледамо у прошлост, сигурно морамо нешто научити. Релативно недавна историја наше земље учи нас да је вера, оданост Цркви јача од свега. То је огромна снага са којом не може да се носи ниједан непријатељ, јер је Бог са нама, а нема Бога са непријатељском силом. И свако од нас мора да живи са таквим осећањем и да се сећа да је Господ са нама и да нас нико не може одвојити од љубави Божије осим нас самих. Ако се одричемо Бога, ако престанемо да идемо у цркву, ако не размишљамо о црквеном васпитању наше деце, како некад кажу, нека одрасту и онда сами одлуче – то је велики грех и неистина. Децу је потребно од малих ногу васпитавати у вери и јачати себе самог: посећивати храмове Божије, читати Свето писмо, имати разумну веру – не само вршити обреде, него и умом и срцем доживљавати реч Божију.
Свима вам желим да управо тако сачувате православну веру, а са њом и наше дивне обичаје, народну традицију, јер је наша култура прожета Православљем и део је нашег заједничког духовног наслеђа.
Нека Господ чува ово свето место и сваког од вас, нека ојача вашу духовну и телесну снагу, а посебно нека учврсти децу на путу њиховог духовног живота, јер ће они живети када никог од нас не буде на свету. Важно је да се исто тако и они окупљају у светим православним храмовима, да се причешћују Светим Христовим Тајнама, да се моле Господу и васпитавају своју децу у православном духу. То је ваш и наш задатак.
Још једном вас све срдачно поздрављам овог лепог сунчаног дана и призивам благослов Божији на све вас. Бог вас благословио!“
Патријарх је храму поклонио икону Богородице и васкршње јаје. Верницима су подељене иконе Спаситеља са Патријарховим благословом.
* * *
Године 1988. дрвена црква Живоносне Тројице је премештена у Болгар из села Порфирјевка Спаског округа. Село је умирало, а дрвена црква, изграђена по пројекту казањског архитекте Малиновског, била је запуштена. Након пресељења многокуполни храм освећен је у име мученика Аврамија, бугарског чудотворца.
Дана 25. септембра 2002. године свештенство и монаштво из разних парохија Казањске епархије служило је у храму прву Литургију на крјашенском језику.
Године 2008. подигнута је двоспратна десна капела у којој су се налазиле крстионица, недељна школа и издавачко одељење. Исте године саграђен је монашки дом и откривен споменик мученику Аврамију.
Реконструисано је место страдања мученика Аврамија: очишћен је бунар, подигнута је капела и ограда.
Посебно поштовање верника заслужује светиња која се чува у храму – ковчег са прстом мученика Аврамија бугарског.
Обрада вести редакција портала "Ризница"
Извор: Мospat.ru
