Према новом извештају хуманитарне службе „Помоћ Цркви у невољи“ (Kirche in Not) , за ограничења верских слобода одговорне су посебно ауторитарне владе, али и исламистички екстремизам и етнорелигијски национализам. – У питању су све религије, а не само хришћани.
Према информацијама међународне католичке хуманитарне организације „Кирхе ин Нот“ (Kirche in Not), верске слободе су у последње две године нарушене у 61 земљи света. Скоро 4,9 милијарди људи, а тиме и више од 62 одсто светске популације, живи у земљама са озбиљним или веома тешким кршењима верских слобода, објавила је у четвртак 22.6.2023. ова хуманитарна организација саопштењем за медије у Бечу и на конференцији за новинаре у Берлину, на којој је представљен извештај „Религијска слобода у свету 2023“.
То не значи да су сви припадници верске групе прогањани у овим земљама. Међутим, у многим од ових земаља највише су погођене верске мањине. Ауторитарне владе су првенствено одговорне за ограничавање верских слобода, али су такође одговорни исламистички екстремизам и етно-религијски национализам.
Извештај, који се објављује сваке две године од 1996. године, садржи регионалну анализу, основне информације и студије случаја и укључује запажања у 196 земаља. У "црвеној категорији" хуманитарна организација пријављује прогон у 28 земаља због религије. Ту спадају Авганистан, Иран и Северна Кореја, али и афричке земље као што су Буркина Фасо, Мали, Судан и Либија. У „црвеној категорији” први пут се појављује и Никарагва, где Католичка црква посебно страда од репресије Ортегине владе.
У 33 друге земље ова хуманитарна организација је уочила дискриминацију на основу верске припадности у „наранџастој категорији“. Ситуација у области дискриминације, злочина из мржње и секташког насиља благо се побољшала од 2021. године у само девет земаља, као што су Египат, Етиопија и Јордан.
Генерални директор „Кирхе ин Нот“ у Немачкој Флоријан Рипка описао је уочена збивања у четвртак као позив на буђење, „јер је тешка ситуација верских слобода показатељ каква су и друга основна људска права, као што су слобода изражавања, или и учешће у политичком животу.“
Убијено 3.600 људи
У 40 земаља широм света од 2021. године људи су прогањани или чак убијани због својих уверења. Само у афричкој земљи Буркина Фасо Помоћ Цркви у невољи извештава о 3.600 смртних случајева у 2022. години - скоро њих 10 дневно. Према извештају, богомоље и верски објекти су нападани или оштећени у 34 земље од 2021. године.
У афричким земљама, где су прогон и дискриминација и даље најзаступљенији, џихадистичке групе су почеле да пљачкају подручја богата природним ресурсима и праве економске мреже. Ограничење верских слобода утиче на све религије. Муслимани су такође све више прогоне, на пример у Индији или Мјанмару. Према извештају, јеврејске заједнице у западним земљама чешће су биле мете напада током периода у питању. С друге стране, у многим државама се све више примењују закони против конверзије, који за прелазак из једне религије у другу налажу драконске казне.
Што се тиче држава ОЕБС-а, „Религијска слобода широм света“ скреће пажњу на то да се у овим земљама у последње две године повећала клима „Cancel Culture". То се дешава све агресивније према верским уверењима и савесним одлукама појединца.
Како наводи „Кирхе ин Нот”, у извештају се позитивним оцењује све већи број иницијатива за верски дијалог и јачање верских прослава и поклон ичких путовања после пандемије Ковида 19.
„Црква у невољи“ је основана 1947. године као акција солидарности. Према сопственим изјавама, хуманитарна организација је посвећена служењу хришћанима широм света, где год да су прогањани или угњетавани, путем информација, молитве и помоћи. Међународно седиште Aid to the Church in Need, ACN (Помоћ Цркви у невољи, АЦН) је у Кенигштајну им Таунусу, Немачка.
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
