„Истражујте што је угодно Господу“ вели свети апостол Павле у својој Посланици хришћанима Ефеса. А хришћане римске савјетује да се не саображавају вијеку овоме него да се преображавају, дакле, мијењају, „обновљењем ума свога, да искуством познају шта је добра и угодна и савршена воља Божија.“ Исто то важи и за нас данашње хришћане.
Један стих из 5. главе Посланице Ефесцима светог апостола Павла побудио ме је на дуготрајна размишљања. „Истражујте што је угодно Господу“, (Еф. 5, 10) вели свети апостол Павле. А хришћане римске саветује да се не саображавају веку овоме него да се преображавају, дакле, мењају, „обновљењем ума свога, да искуством познају „шта је добра и угодна и савршена воља Божија“. (Рим. 2 - 3) „Добра и угодна и савршена воља Божија.“
Видимо око себе много оних који су се смакли с пута познања добре и угодне и савршене воље Божије и отиснули се у мрачне и неистражљиве дубине зла, да, како мисле, познањем зла, и борбом против зла, дођу до добра и до Бога. Узалудан и грешан посао; лудо и мучно трчање стазом, супротном од пута.
Кад кога од тих сретнете, причаће вам дуго и неуморно о књигама до којих је, неким својим каналима, дошао и прочитао их, о тајнама које је, тобоже, сазнао, конспирацијама које је открио, итд. Па ће вам препоручити шта “обавезно морате” да прочитате, који филм да гледате и др. Само пола сата са таквим несрећником да разговарате, помислили бисте да више овај ваздух не смијете да удишете, воду да пијете, хлеб да једете. Јер, све је “затровано”; којекаквим чиповима компјутерским засољено. Тешко да се усудите и на улицу више да изађете, јер свуда около камере вас гледе и снимају, агенти прате и уходе.
Само сам једном подлегао изазову своје знатижеље и латио се једне од таквих књига. Читао сам је – признајем – у једном даху и сазнао – ако сам, заиста, сазнао – ко стоји иза огромне светске индустрије дроге, ко се упиње да овлада мојом слободом и душом, ко ми рок-музиком и демонским васпитањем трује душе моје деце, и тако редом. Док сам ту књигу читао, и дуго после читања, био сам изгубио свој мир и, што је најгоре, нашао сам се на клизавом путу да и оно мајушно зрно вере – мање од зрна горушичиног – неповратно изгубим. Јер, ако је је Луцифер, зли и преварни, тако моћан, ако, преко својих слугу и шегрта, све више овладава светом овим, где је онда Господ и Бог мој, Сведржитељ?
Обрео сам се пред лукавим изазовом, да ли ићи даље, у дубине и поноре мрака, у царство Нечастивог. Књига је, иначе, крцата напоменама и подтекстовима, подацима о свему и свачему, и другим књигама и изворима одакле је аутор своју причу кројио.
Бацио сам књигу и чврсто одлучио да се више не бавим злом. Кратак је и прекратак мој живот, и драгоцен, да бих га ја на зло и Злога утрошио. У мојим, макар и краткотрајним, колебањима савет драгог ми Апостола пуно је значио. Истражуј шта је “добра и угодна и блага воља Божија”.
То што је мени помогло, требало би да мое и вама да помогне, у вашим колебањима, сумњама и тражењима. Јер, бављење злом и бављење Злим, чини човека, постепено и неприметно, таквим, дакле, злим. “Уклони се од зла и чини добро” (Пс. 33, 15). “Шта тражи од нас Господ, браћо? Тражи да као што су олтари наши увек окренути Истоку, тако и душе наше да буду увек окренуте ка добру. Да оставимо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, у тами бившега, а ми из године у годину, из дана у дан, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру, да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца”, саветуе нас Свети Владика Николај.
Нечастиви је неизмерно лукав. Од постања света, он сабира и умножава своју лукавост и безбројни су начини на које он човека у своје мреже лови. У замку гордости и познања непознатог он је уловио прародитеље наше. На исту замку ђаво лови и нас; мами нас да, тобоже, сазнамо нешто што другима није дато да знају. Другим речима, хоће да нас окупира собом. Зато нам говори свети апостол Павле да не мислимо о себи више него што ваља мислити, него да мислимо смиреноумно, “сваки по мери вере”, како нам је Бог уделио. (Рим. 12, 3).
Господ наш тражи од нас да не трошимо своје време, одређено нам на спасење, и да не расипамо своју енергију на свашта него, ако смо већ пошли за Њим, да се не обазиремо натраг. “Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије”, (Лк. 9, 62) вели Он. Тако и свети апостол Павле саветује свог младог ученика, епископа Тимотеја, да се клони лудих и неуких запиткивања, “знајући да она рађају свађе”. (2. Тим. 2, 23)
Свакога од нас голица и узнемирава: “Шта ће бити сутра”? Ако се моћ Злога буде тако брзо ширила, шта ће бити са нама, са децом нашом; шта ли тек чека децу деце наше? Иза свих тих – како вели свети Апостол – лудих и неуких запиткивања стоји наша малодушност и велика грижа због слабашности и немоћи наше да сами, без Бога, дамо одговоре на та питања и да ми сами, опет без Бога, на свој начин, решимо све проблеме света. “Ослони се на Господа и чекај га”, (Пс. 37, 7) вели мудри Давид. “Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога” (Мт. 6, 30), учи нас Господ.
Одговорио нам је Господ наш на сва крупна питања Неба и земље и дао нам је да знамо колико нам је стварно потребно. Упозорио нас је на зла времена која следе и указао нам је на страшну моћ коју је допустио “Господару таме овога свијета”. (Еф. 6, 12) Пре но што наступе “времена утехе”, и поново дође унапред назначени нам Исус Христос (Дап. 3, 20), биће страшна времена и страдања, описана у 24. глави Матејевог јеванђеља.
“Хоћу да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло” (Рим. 16, 19), вели нам свети апостол Павле. Остави ту мутну и опасну реку зла нека се ваља и хучи поред тебе а ти се бави Господом, Његовом благом вољом и својим спасењем. Имај на уму да је воља Божија, како нас учи свети Апостол, “да добро чинећи, ућуткујете незнање безумних људи; као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије”. (1. Пт. 15, 16)
“Имајте вјеру у Бога.” (Мк. 11, 22) А Бог мира, “нека вас усаврши у сваком дјелу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно, кроз Исуса Христа, којему слава у вијекове вјекова. Амин”. (Јевр. 13, 21)
Протопрезвитер-ставрофор Василије Томић
Приредила редакција портала "Ризница"
