Љубав је плод врлине. Али љубав, заузврат, и рађа врлину. А то се дешава овако: Врлински човек не преферира новац него љубав према ближњему. Он није зловољан, није неправедан. Све подноси са менталном храброшћу и тако настаје љубав.
Да се љубав рађа из врлине, откривају речи Господње: „када се умножи зло, љубав ће се охладити“ (Мт. 24,12). А да се врлина поново рађа из љубави показују Павлове речи: „Ко год воли другога, испунио је све заповести Божије“ (Рим. 13,8). Једно од то двоје је, дакле, потребно, љубав или врлина. Свако ко има једно сигурно ће имати и друго. Ко не воли, чиниће и зло. А ко зло чини, не воли. Покушајмо дакле да стекнемо љубав, јер је она тврђава која нас штити од сваког зла...
Апостол није једноставно рекао „љубав“, већ „тражи љубав“ (1. Кор. 14:1), јер је за њено постизање потребна велика борба. Љубав брзо тече и нестаје, јер је многе ствари овога света уништавају. Хајдемо за њом, хајде да непрестано јуримо за њом, да је ухватимо, пре него што успе да нас напусти...
Али како ће љубав бити трајна? На то нам указује и апостол говорећи: „Такмиче се ко ће више поштовати другога“ (Рим. 12, 10). Тако се љубав ствара и траје вечно. Јер, у ствари, нема бољег начина да се сачува љубав него да се другоме да првенство части. Тако љубав постаје жива, а узајамно поштовање дубоко.
Осим части, још увек треба да покажемо интересовање за проблеме другог, јер комбинација части и интересовања ствара најтоплију љубав. Није довољно волети само срцем, већ је потребно и ово двоје, част и интерес, који су манифестације љубави, али и услови. Они се рађају из љубави, али и рађају љубав...
Свети Јован Златоуст
