Настојали смо да приликом превођења избегнемо стварање и употребу нелогизама. Ипак, негде је то било неопходно. У овом Речнику дато је значење само неколико најважнијих израза, који би, без објашњења, читаоца могли довести у недоумицу.
Безмолвије
Тј. стање молитвеног тиховања. Ради се о мировању, свођењу телесних кретњи на најмању меру да би се постигла и одржала највећа усредсређеност духа. Под безмолвијем се, уопште, подразумева један начин, вид монашког подвига, чије су основне црте: усамљеност, одвајање и прекид скоро свих веза са спољашњим светом и другим људима, и молитва (нарочито тзв. умна молитва) као главна делатност подвижника. Монах који спроводи такав начин живота назива се безмолвник; водити такав начин живота каже се безмолствовати
Беспристрашће
Није непристрасност као одсуство субјективности, пристрасности у суђењу и оцењивању, већ одсуство осећајне везаности за било коју ствар на земљи, за свет у целини. То је у извесном смислу равнодушност према свему што је земаљско: човек који поседује врлину беспристрашћа може поднети свако лишавање у свету, јер му није ни до чега овоземаљског, већ само до духовног, небеског, вечног. Наравно, пристрашће је супротан однос према свету, по коме је човек осећајно, страсно везан за овоземаљски живот у свим његовим пројавама.
Истечење
Реч која има строго одређено значење: то је исто што и полуција, излив семена (сперме) у сну или спонтано у будном стању.
Нестицање – добровољно сиротовање
На руском – нестјажателност, тј. однос према вештаственим вредностима у коме се човек добровољно, свесно одриче сваког стицања било каквих тварних добара и одлучује да води живот без икаква власништва над стварима, да сиротује, да живи као сиромах без ичега.
Промислитељски
По промислу, или још тачније – по плану Божијем, по бризи коју Бог показује за свет и сваког човека посебно. Икономија је, првобитно, уређење, управљање кућом, домаћинством; отуда уопште план по коме се нешто уређује, ради, организује.
Сагледавање
Гледање или посматрање, али нарочито пажљиво, усредсређено посматрање. Грчки израз у аскетској литератури средњег века има сасвим одређено значење нарочито упорног, јасног и непосредног размишљања, које прелази из сфере логичког у област надлогичког, те добија карактер једне мистичке очигледности. Сагледавање је колико логички, умни, толико и надлогички, надумни акт душе. Онај који се налази у стању сагледавања назива се сагледатељ, а глагол је сагледавати.
Самосудан
Који самога себе подвргава суду своје савести, свог духовног разума, својих начела.
Светољубље
Оргинална грчка реч значи и склоност ка гиздању, украшавању и кинђурењу, али на месту на коме је у Лествици употребљена (Поука XXVIII, соl. 1133) значи љубав према свету, према овоземаљским вредностима.
Смиреноумље
Израз се своди на појам: мислити о самоме себи скромно, чак више него скромно: ниско, крајње рђаво; мислити о себи као о личности која – сама по себи – не поседује никакву вредност. Супрото томе је гордоумље (високоумље) у коме човек о себи мисли као о нечему веома високом, вредносном, врлом, заслужном и пред Богом и пред људима.
Стомакоугађање
Кованица коју смо морали усвојити због потребе да се грчки израз на неким местима преведе баш једном речју а не са две речи (угађање стомаку). У ствари, ни та кованица не изражава грчки појам гастримаргије у потпуности. Грчка реч означава не само угађање стомаку него беснило, лудило, помаму стомака, стање у коме стомак суверено господари човековим бићем.
Туђиновање
Етимолошки, грчка реч значи живот у туђини, ван своје отаџбине, одлажење из свог завичаја, емигрирање у другу земљу. У аскетици, она значи и живот ван свог родног места и пребивалишта ради монашког подвига. Преносно, најзад, то може да буде и живот у једној сасвим друкчијој духовној средини или сфери него што је била дотадашња. Од исте основе изведене су и речи: туђиновање и туђиноватељ.
Униније
Старословенски израз који и етимолошки и по звучности најбоље изражава смисао изворне грчке речи. То је, наиме, нека врста чамотиње, клонулости, умора, тромости и мрзовоље духа, при чему се душа пасивно препушта једној сивој, суморној безвољности; такво стање душе, у којем је паралисана свака вољна делатност; бежање од правог, озбиљног живота, који тражи савлађивање онога што нам је непријатно, дакле активну духовну борбу са препрекама на путу ка остварењу личног духовног идеала.
Целомудреност
Овај израз има два значења, шире и уже. У ширем смислу, и етимолошки, целомудреност је стање духовног здравља, здравоумље; стање у коме се две душевне силе и способности налазе у складу и природном поретку, те су, на пример, нижи биолошки нагони (нагон исхране, полни нагон и др.) потчињени закону ума, духа. У ужем значењу, целомудреност је стање душевне чедности, чедан однос према полном нагону. То не мора обавезно бити и потпуно уздржање од полне везе (говори се и о целомудрености супруга), јер је целомудреност и у овом смислу пре свега правилан однос између духа и полног нагона, однос у коме дух влада а нагон се покорава духу. Ту је нагон ограничен и регулисан духом, савладан духом. У Лествици је овај израз употребљен у оба значења, но ипак више у овом другом, ужем значењу полне врлине. Код монаха се о целомудрености говори у значењу које покрива не само чистоту од блудних радњи и покрета, већ и чистоту помисли и жеља.
