Млади су раздражени кафама, цигаретама… Па, како онда да видиш бистар поглед, Божију благодат на њиховом лицу!?
Један архитекта је био у праву када је рекао групи младића коју је довео на Свету Гору: Наше очи су попут очију покварене рибе. На Свету Гору је дошао са десетак младића од осамнаест до, отприлике, двадесет и пет година. Он се већ духовно преобратио, али се сажалио на младе који су живели развратним животом. Успео је да на неке од њих утиче, убедио их је и купио им карте за Свету Гору.
Већ сам пошао из келије, кад их сусретох на путу. Казах им: Већ сам пошао, али хајде да поседимо мало. Тако седосмо. У тај час стигоше и нека деца из Атонијаде. Седите и ви мало овде, рекох им. И они седоше. После је архитекта рекао младићима који су дошли са њим: Јесте ли запазили нешто? Они се збунише. Погледајте своја лица, и погледајте лица ове деце. Видите ли како њихове очи сијају, а како су наше попут очију покварене рибе.
И заиста, када сам обратио пажњу, видео сам да је баш тако: очи покварене рибе, Мутне, промењене… А очи оне деце су сијале! Јер деца из Атонијаде раде метаније, учествују на богослужењима. Човек се познаје по очима. Зато је Христос и рекао: Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тело твоје биће светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело ће твоје бити тамно (Лк. 11, 34).
Из књиге поука Старца Пајсија
”С болом и љубављу савременом човеку”
