Ко од омладине данас зна нешто о Косовској и Покосовској поезији, о вековној борби за слободу од турског ропства, о великанима наше историје историје и Цркве
Албум „Васкрсења дан” са 11 песама које је написао епископ зворничко-тузлански господин Фотије, у априлу је објављен на водећим музичким стриминг платформама – „Спотифај”, „Епл мјузик”, „Дизер”…Албум отвара песма „Од огњених језика рођена”, следи „Православље”, а албум затвара песма „Срби светитељи”. Све текстове је написао владика Фотије. Песме је отпевао свештеник Богдан Стјепановић, који је највећи део песама и компоновао заједно са Срђаном Бојићем у чијем студију у Бијељини је албум сниман. Песму „Срби светитељи” компоновала је и отпевала Наталија Ђурић са хором „Свети краљ Владислав” из Дворова.
„До сада сам написао доста песама, а само неке од њих су отпеване и сад се већ певају и на црквеним славама. За оне људе којима су мање познате, ставили смо их на музичку платформу, на интернет, да их сви заинтересовани, широм белог света могу чути. Свака генерација треба да да свој допринос прослављању Бога, истине правде, отаџбине и лепоте. Наша збирка песама ‘Васкрсења дан’ има тај смисао”, каже епископ Фотије у интервјуу за „Политику” од 5.јуна 2023.
*Када сте написали прву песму?
Песме сам писао од младости, али неке су нестале, као потоци. У новије време их сабирам и чувам, да бих кроз њих рекао неку реч о спасењу човека у Христу. То ми је основни циљ, не земаљска слава, таштина и сујета. Бог је највећи песник који је премудро створио (испевао) небо и земљу и све што је на њој, и на крају стварања, шестога дана, створио је човека, да његов живот буде рај, то јест – поезија. Песнички речено, Бог је све људе створио као поете – свештенике, да својим животом и делом славе Бога, свога створитеља као и лепоте творевине овога света. Сви смо ми дакле, једна песма, песма Богу, људима и ближњима, то јест другом човеку.
*Колико је тешко написати песму?
Поезија је таленат. Песма је лепота, а лепота ће, по Достојевском, спасити свет. У сваком, па и у најмањем стиху песме, крије се читав свет, тајна постојања и живота, радости и умирања, живот и смрт. Песник је увек за живот. Наравно, има и трагичара, али овај живот, са хришћанског аспекта посматрано, је крст и васкрсење. Најсавршенија поезија је у жртви и у крсту, а победа је у васкрсењу.
Неку песму напишем за трен, а неку никад. То су порођајне муке, али је плод нови живот, нова песма, стих...
Песник живи својом поезијом, зато је нечија поезија као мирна река, а нечија брзога тока, као водопад са висока.
*Да ли се за стварање песме може рећи да је нека врста молитве?
Познато је да су највећи црквени Оци били и песници, од пророка Давида, писца Псалама до великих теолога и химнографа новозаветне Цркве: Светог Григорија Богослова, Светог Јована Дамаскина, Светог Симеона Новог Богослова. Молитве су најсавршенија поезија. Богослужбене химне и акатисти су плод црквеног песништва. Постоји, свакако, и световна поезија. Она првенствено пева о лепоти творевине и уопште, о драми људског живота на земљи. Често, пишући песму осећамо како она прераста у молитву, од земаљске постаје небеска. Песме имају своје лествице и своју градацију. Постоји, наравно, и антипесништво, али оно није тема овог нашег разговора.
*Већина ваших песама указује на хришћанске вредности, а неке сте посветили и најмлађима. Како деца реагују на ваше песме?
Да, неке су песме кратка препевана житија, а у некима су поуке Отаца и хришћанско трагање за Богом и смислом.
Има их и родољубивих. Те песме смо, нажалост, готово заборавили, родољубље уопште. Ко од омладине данас зна нешто о Косовској и Покосовској поезији (циклусу), о вековној борби за слободу од турског ропства, о великанима наше историје и Цркве.
Нажалост, мало ко. Томе се морамо вратити, како су говорили наши нови, велики учитељи Свети владика Николај и Преподобни авва Јустин Ђелијски.
Ми Срби имамо своју Светосавску филозофију (и поезију) живота и ње би требало да се држимо у сваком аспекту друштвеног и политичког деловања, јер је то једини пут који наш народ води добру и спасењу.
Питали сте и за децу. Нема песме без деце. Деца су украс света, због њих и постоји ова планета. Свето Јеванђеље нас све позива да будемо као деца, јер ћемо тако задобити Царство небеско. Зато је и сваки грех и недело према деци, као камен о врату починиоцу у реци.
*Да ли се враћате својим песмама, да ли их поново читате?
Да. Мени се чини да једна песма може да каже колико и роман, али се песма брже прочита. Зато је будућност поезије у дигиталном свету сигурнија. Свети старац Порфирије је говорио, ако неко жели да буде хришћанин, он мора да буде песник. Рационализам и логика нас везују за овај свет, док нас песма више узводи Богу, крају, али у вечности и бескрају.
*Његова светост патријарх српски господин Порфирије је прошле године дао изванредан интервју за београдски „Радио 202” где је говорио о рокенролу и својим омиљеним групама и песмама, и направио је своју топ листу која је пуштана на радију. Да ли сте и ви у младости слушали рокенрол?
Сви смо ми у младости слушали поп и рок музику. И ту, као и у свему, постоје ранг листе, класици, они популарни итд.
Али људи на крају увек препознају вредност и тога се држе. Да, мислим да је Патријарх својом листом хтео да се приближи младима, да виде да и ми људи из Цркве, како се то обично каже, нисмо пали са Марса, али да свака музика треба корак по корак да нас води ка узвишенијем и савршенијем, а то је Бог. Тек у Богу и Цркви све добија свој пуни и вечни смисао, како људски живот тако и филозофија, поезија и музика.
Александар Бојовић
Извор: Епархија зворничко-тузланска
