Као прво, треба схватити и разумети зашто Црква у својим молитвама не помиње некрштене и зашто је у томе тако категорична. Одговор је један једини – због љубави.
Благодат црквене молитве коју некрштени не може да прими, само увећава његове патње. Таква благодат се на неки начин окреће против човека. Код њега осећај губитка постаје посебно снажан. Молитва треба да буде у складу с човековим духовним стањем и степеном његове пријемчивости. Постоји и метафизичка страна овог проблема, чиме се ми овде не бавимо. То је чињеница да некрштени у загробном животу остају у власти демона и у ропству првородног греха као проклетства. Они су оно мрачно скривено богатство вавилонског цара о којем се говори у Библији. Служити опело некрштеноме и појати „са светима упокој“ значи лагати и лажју повећавати власт демона над њим.
Сама реч спасење има два аспекта, две стране, два значења – негативно и позитивно. Негативно значење је покушај да се избегне нека опасност или невоља. На пример, искакање кроз прозор зграде у пламену, покушај да се побегне од прогонитеља итд. Позитивно значење те речи значи остварити главни циљ свог живота, спасити се, бити заувек са Богом. Некрштени се може спасити у првом значењу ове речи, то јест може избећи адске муке или добити неко олакшање. Праведници који су живели до доласка Христа Спаситеља налазили су се у аду, али не у мукама, већ у очекивању искупитељне Жртве. У једном од српских манастира постоји фреска на којој праотац Авраам седи на трону а око њега се налазе душе дечице; Авраам још увек није ушао у рај, али то место које се зове крило Авраамово, место је пребивања некрштене деце. Она нису у рају, али ни у вечним мукама.
У житију Светог Григорија, архиепископа римског, описан је случај кад је светитељ својом молитвом измолио ослобађање од вечних мука душе императора Трајана, познатог гонитеља хришћана. Али то не значи да је Трајан ушао у Царство небеско. Да би неко био у рају, треба да има рај у својој души. Јефрем Сирин и Василије Велики говоре о томе да у аду постоје различита места. Јефрем Сирин пише да постоји место које се зове геена, друго тартар, треће тама спољашња итд. Молитвама угодника Божијих, олакшање су добили пагани. То је душа египатског жреца испричала преподобном Макарију Великом. Некрштеноме Господ може дати милост, али не и благодат Духа Светога. Некрштена деца у загробном животу могу добити неку утеху, али неће видети Господа.
Родитељи могу помињати некрштену децу отприлике овако: „Господе, олакшај им судбину по вољи Својој. Даруј им милост коју могу прихватити и прими молитву моју као глас грешника који се каје, а не као дрскост“. Али након такве молитве, увек треба додати: „Господе, нека буде воља Твоја, а не моја, јер Ти боље знаш шта је потребно свакоме од нас.“
Некрштеној деци се може помоћи и давањем милостиње сиромашнима.
У последње време су почели да се штампају апокрифи и да се препоручују као да су Предање Цркве, а исто тако и искривљена тумачења агиографске књижевности. На пример, у житију мученика Уара, пише како се светитељ молио за спасење родбине његове добротворке Клеопатре и како је његова молитва била услишена. У житију се не каже да ли су ти људи били крштени, но састављачи нових апокрифа су измислили верзију по којој је мученик Уар молитвени заступник.
Архимандрит Рафаил (Карелин)
