На празник Силаска Светог Духа на апостоле, Владика Димитрије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Саборном храму у Мостару. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-херцеговачке и приморске. На данашњем сабрању, рукопроизведен је богослов Марко Вучинић у чин чтеца, а јереј Марко Гојачић је примио чин прото-презвитера.
Након Јеванђеља, бесједио је Владика Димитрије рекавши да сва Црква стоји на догађају Педесетнице, а све, што се десило прије и послије тог догађаја, добило је смисао и силу у Силаску Светог Духа на апостоле. Сам Дух Свети је установио своју Цркву, она је много више невидљива — она је чудесан сусрет човјека са живим Богом, у срцу своме . Данашње Јеванђеље говори о томе — ко схвати силу, величину и љубав Божију, радује се томе да се сила Божија насели у његово срце, радује се томе и чека догађај обасјања Христовом благодаћу — благодаћу Светога Духа. Прије тога, човјеку ваља живјети хришћанским животом, одрећи се себе, узети крст свој и ићи за Господом. Пуноћа хришћанског живота не зависи од човјекових сила — потребно је до краја предати се живоме Богу, који дјела кроз своје служитеље, то је тајна којом сваки хришћанин треба да живи. Владика је нагласио да свијет данас страда од неосјетљивости — немогућности да се осјете тјескобе и муке ближњег. Човјек је презрео самог себе, људску душу, част и поштење — у таквом стању он неосјетљивост предаје и дјеци. Људи, нарочито у Мостару, позвани су да пољубе ране једни других, да се поклоне једни пред другима, знајући да су свака страдања и свако рушење људског достојанства, а посебно људског живота — нешто најстрашније и највећи гријех пред Богом, зато је хришћанима потребна милост и свјетлост Божија — јер својим силама не могу достићи савршено уређење.
По Отпусту, Владика је пожелио да се милост и свјетлост Божија настани међу сабранима и њиховим ближњима, како би постали свјетлост свијету. Говорећи о дару језика, који су апостоли примили, Владика је појаснио да за разумијевање некада није довољно говорити истим језиком — у сваком односу потребан је читав човјек. За однос са Богом и за однос са човјеком, потребан је читав човјек, читаво људско срце, савјест, слобода и љубав. Захваливши се Владици на доласку, сабраним вјерницима обратио се отац Душко похваливши кумове и парохијане који су уложили наорочит труд да би славско сабрање протекло у радости и весељу.
