Владимир Легојда: Украјинске власти не оклевају да намећу своју вољу верницима
*Како оцењујете положај канонске Цркве у Украјини? Шта се тамо збива и шта очекивати у ближој и даљој будућности?
Нажалост, ништа добро се још не може очекивати у погледу будућности канонске Украјинске православне цркве, јер се, као што видимо, доследна тврда линија украјинских власти да врши стални притисак и ради на стварном уништењу Украјинске цркве већ доста дуго није променила. Од краја прошле године предузимају се стални, непрекидни притисци на архијереје, свештенствои мирјане. То се појављује на свим нивоима власти и у различитим облицима. Почевши од де факто законске забране Украјинске цркве у различитим украјиснким областима од стране локалних власти (обласни савети Тернопоља, Лавова, Винице, Хмељницког, Ривне, Волинске, Житомирске, Черњивске, Закарпатске, Кијевске области гласали су за забрану функционисања канонске Украјинске православне цркве) и завршавајући догађајима у Кијевопечерској лаври. Надамо се да је захваљујући апелу патријарха Кирила међународним верским и политичким функционерима, оно што се дешава ипак постало јавно познато. Мада, као што видимо, ни то безначајно реаговање које је уследило, није утицала на украјинске власти и ни на који начин није променила њихове одлуке.
Све што се дешава са Украјинском црквом, укључујући и Лавру, појављује се у медијима и јавном простору. Тако из Украјине редовно, готово свакодневно, стижу вести о отмиици цркава канонске Украјинске православне цркве или, у најмању руку, о покушајима таквих отмица. Исто тако често чују се позиви за коначну забрану Украјинске цркве и протеривање њених клирика ван граница земље. Последњих дана све чешће се јављају захтеви да се канонској Цркви одузме и преведе у расколничку „ПЦУ“ не само Кијевопечерска, већ и Почајевска и Свјатогорска лавра...
То се не може другачије назвати до безакоњем и кршењем елементарних правних принципа сарадње са верским организацијама. Лавра, нажалост, није први преседан, реч је о десетинама цркава које покушавају да одузму.
*Шта треба предузимати?
— Не знамо како ће се и када нешто променити у материјалном свету, али верујемо у моћ молитве и верујемо да ће се то пре или касније догодити.
У једној од својих јануарских проповеди Његова Светост Патријарх је рекао: „Молимо се за украјински епископат који остаје веран канонској истини. Молимо се за оне које данас протерују из храмова. Молимо се, пре свега, за верујући народ да сачува веру православну. А знамо поуздано: као што су нестали обновитељи, тако ће нестати и расколници..."
*Зашто се Црква прогони?
— Не видим рационалне разлоге зашто би украјинске власти вршиле притисак на Православну цркву. Украјинска православна црква се никада није противила украјинској држави. Што се тиче последњих месеци, она се свим силама трудила да покаже лојалност властима. Украјинска црква нема и никада није имала никакву политичку зависност од Москве, што јој се приписује.
Вероватно је да је ово што се дешава део некаквог плана, можда чак ни до краја реализованог да се разбије једна Црква која уједињује народе историјске Русије, замењујући вековно братство непријатељством.
Украјинске власти не оклевају да намећу своју вољу верницима. Пре неки дан је Државна служба Украјине за етнополитику и слободу савести дала ултиматум Украјинској цркви, захтевајући да она чак промени своја унутрашња канонска правила. Ово је апсолутно незамисливо ако се има у виду да слобода савести још увек постоји.
*Какво је реаговање међународне заједнице?
– Политичке власти земаља које се данас обично називају колективним Западом, првенствено полазе од претпоставке исправности деловања украјинских власти по било ком питању. Стога се са њихове стране не може очекивати објективна оцена злостављања Украјинске цркве.
Међутим, ми нећемо престати да сведочимо о безакоњу. Председнички савет за људска права прикупља и систематизује велики број чињеница о кршењу права верника у Украјини. Недавно је о томе сведочио митрополит волоколамски Антоније, председник Одељења за спољне црквене односе, на састанку Савета безбедности УН. Тиха вода брег рони, но не треба да ћутимо о злу које чине.
Превод с руског редакција портала "Ризница"
Извор: Рatriarchia.ru
